Branič

ЗАСТУПНИЦИ СТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.П. итд.

211

не би била дужна да по овоме тражењу поступи, јер не постоје услови за одређивање адвоката сиромашној странци. 6 ) С друге стране тзв. самовласна лица немају нити комору, нити удружења, да би се суд њима могао да обрати да сиромашној странци одреде по званичној дужности способног пуномоћника. И тако би се дошло у компликовану ситуацију: или да се застане са спором тј. да суд призна да није у стању да подели правду, или да се покрећу државни службеници сходно § 165 тач. 4 гпп., међутим, и једно и друго је штетно за правосуђе и државну администрацију. Установа слободног заступања странака правда се тиме, што је поступак пред среским судовима једноставнији и што би за странке било велико оптерећење када би и за парнице пред среским судом морале да плаћају адвоката. Исти су разлози, од прилике, и за случајеве по којима је по закону дозвољено слободно заступање странака пред зборним судовима. Ми се не би могли сложити ни са једним од наведених разлога. Јер, прво, не стоји чињеница да је поступак много једноставнији пред среским судом, пошто и овде постоје пресуде због изостанка и овде постоје §§ 260 и 576 гпп., затим прописи о строгим роковима итд. што је све за странку — лаика — толико компликовано, да ће и крај све пажње врло често морати да погреши. 7 ) Исто тако погрешан је аргуменат да би странке у овом случају биле исувише оптерећене ако би морале да ангажују адвоката, јер су адвокатски трошкови, с обзиром на нову тарифу, за заступање пред среским судом минимални, а за странку је несразмерно мање оптерећење када плати адвокату ове незнатне трошкове од оне ситуације, када, услед строго формалистичког поступка, изгуби парницу. Ако се задржимо на овоме питању ради оцене да ли је интерес државе, као законодавца, боље заштићен када се странке оставе саме себи код поступка који је познат као скроз формалистички, или каа.а се странкама наложи принудно ангажовање

6 ) Адвокатска комора у Загребу имала је овакав случај и одбила је да одреди заступника сиромашној странци. Апелациони суд у Загребу сложио се са одлуком Загребачке адвокатске коморе (в. „ Одвјетник" од 1935. г. св. VII. стр. 126).

7 ) „Истина да је у закону предвиђено да је судија дужан да у парницама које се водепред среским судом укаже помоћ странци која дође пред суд без адвоката — § 528 г.п.п., али се од њега не може очекивати да у сваком случају, замени адвоката, нити ће он моћи да помогне странци када се појаве услови за доношење пресуде због изостанка, или ако странка пропусти који од строгих рокова предвиђених у гпп. Али, уколико ова заштита постоји за спорове које странке воде пред среским судовима, о томе нема речи ни уколико у погледу слободног заступања пред зборним судовима, а напред смо видели да, поред првога рочишта, има још доста случајева, где је странкама слободно да дођу пред зборни суд без адвоката. У ,Правосуђу" од 1936 годрне (страна 251), изашао је чланак судије Филипа Ћосића под насловом „Потреба измене § 260. гпп." у коме г. Ћосић предлаже измену овог прописа уколико се тиче суђења пред среским судовима да би се ублажиле последице за странке које долазе пред суд без адвоката. Ми се не би могли сложити са овим предло10м, јер се формални закон у погледу управљања парницом не може цепати на више категорија, а што је главно, као што смо напред видели, није то једини пропис који прети странци да неправично изгуби парницу, када сама, не познавајући закон, дође пред суд да заступа своју ствар.