Branič

I

328

,Б Р А Н И Ч*

декрету који се односи на извршење обавезе о закључењу осигурања предвиђене у закону од 5. маја 1925. год. о одговорности за штете нанете кретањем моторних кола, — §§ 1., 2., 3., 4.,. 5., 6., 7., 8., 9., 10., 11. и 12.; за Француску у предлогу закона поднетог Француском Сенату од 15. фебруара 1934. год.; за Велику Британију у закону од 1930. год. о саобраћају по сувоземним путевима — Коас! 1гаШс,—§§ 35.—44. са амандманима; за Луксембург у закону од 10. јуна 1932. год. о реглементацији саобраћаја свих врста кола по јавним путевима, — чл. 6. и уредби донетој на основу овог закона којим се регулише обавезно осигурање у аутомобилском саобраћају; за Норвешку у закону о моторним колима — аутомобилима од 20. фебруара 1926. год. бр. 2., — § 11.; за Шведску у закону о аутомобилском осигурању од 10. маја 1929. год., — §§ 1.—27.; и за Швајцарску у закону о аутомобилском и бициклистичком саобраћају од 15. марта 1932. год. 4 ). V. За документацију горњих питања, која су на необично комплетан и стручан начин изучена, послужиле су Римском институту на првом месту необично стручне студије органа овог великог међународно-правног тела за изједначење приватног права а затим документа — одговори које су институту доставили признати ауто-клубови из готово целог света, уз веома опсежне студије из свога домаћег права са ознаком закона и других прописа који се односе било на грађанску одговорност у опште, било на грађанску одговорност аутомобилиста посебно, било најзад на обавезно осигурање ове одговорности. Када је Римски институт, као орган Лиге народа, на основу одлуке Управног одбора, почетком 1934. год. преузео припрему за студије по овом важном питању, нарочито у циљу да се допринесе зближењу разних домаћих законодавстава и саставу једног јединственог — изједначеног међународног закона о грађанској одговорности аутомобилиста за штете причињене трећим лицима њиховим аутомобилима у међународном аутомобилском саобраћају и обавезног осигурања исте одговорности, о тој својој намери и отпочетом раду на првом месту обавестио је Међународно удружење признатих Ауто-клубова, молећи га за сарадњу,, чему је се ово одмах одазвало, одређујући нарочиту комисију у циљу сарадње са Римским институтом, али у исто време остављајући Римском институту пуну слободу у овом раду. Да би се прикупила потребна документација по горњим питањима Међународно удружење признатих Ауто-клубова обратило је се својим писмом од 2. фебруара 1934. год. бр. Л. 23357 свим домаћим признатим Ауто - клубовима — члановима Удружења и умолило их да Удружењу што пре доставе стање законодавства њихове земље по горњим питањима уз ознаку законских

*) 5осЈе1е <1е5 КаМопз. 1пзШи( 1п4егпаИопа1 <Је Коте роиг ГОчЖсаИоп с1и ОгоИ рпуе. — Азвигапсе оШ§аШге Лез аШотодШ${ез. Е1ис1е ргеИттшге. 5. 0- N. — 1Ј. О. Р. 1936. ЕПкЈе XVII. Иос. 8. Кота 1936.