Branič

334

„Б Р А Н И Ч*

митет Академије за немачко право дискутовао о увођењу обавезног осигурања грађанске одговорности аутомобилиста, које је делимично уведено у Немачкој законом од 4. децембра 1934. год. и декретом за његово извршење од 26. марта 1935. год. и то само за аутомобиле који служе за јаван превоз лица. Осигурање се односи на евентуалне штете, које би сопственик превозног сретства имао да плати превезеним или трећим лицима, нанете им аутомобилом. Осигураник је дужан увек да покаже доказ о постојању овога осигурања. Приватни аутомобилисте који се нису осигурали у случају штете причињене њиховим аутомобилом превезеним или трећим лицима, излажу се могућности, на основу декрета Министарства саобраћаја од 11. јула 1936. год. да им се „као недостојним" одузме дозвола за терање у случају акцидента. Али то стање није никог задовољило с погледом на развој аутомобила у Немачкој и све чешће аутомобилске несреће, па је се питање обавезног осигурања аутомобилске одговорности поставило у веома акутној форми. Том приликом питањем је се позабавила секција Академије немачког права која је пружила студије у два правца: документацијом о стању обавезног осигурања ове одговорности у свима државама у којима она постоји и пажљивим испитивањем случаЈева у којима обавезно осигурање, и поред акцидента, не производи дејство према оштећеном. Иза тога настала је веома интересантна дискусија која се своди на ово: Немачко Министарство саобраћаја није било присталица онакојако израженог начела обавезности, као у Швајцарској, али се је изјаснило да неће бити противно да се ово осигурање уведе у Немачкој ако се у томе смислу изјасне овлашћене и надлежне академије и институције. Удружење за аутомобилску индустрију било је зашто је могућемањи прим осигурања. Две велике аутомобилске организације у Немачкој, Национал-социјалистичко аутомобилско тело и Немачки Ауто-клуб били су одлучно против обавезног осигурања аутомобилске одговорности предлажући оснивање једног народног фонда — касе за несретне случајеве на путевима, у који би улагали сви они који у саобраћају учествују, па наравно и пешаци, пропорционално према приходима. У исто време ове две организације траже да се на место објективне одговорности (ОеШш1ип§зћа{1ип§) уведе субјективна одговорност (Уегзсћи1с1ип§5ћа{1ип§) сходно Немачком грађанском законику. Осигуравајућа друштва су подељена. Једна нису у опште за обавезно осигурање, а друга траже да се у многоме ублажи одговорност осигурача према оштећеном, а пре свега, да се објективна одговорност аутомобилиста замени субјективном одговорношћу сходно Грађанском закону. Немачка академија у својој секцији за осигурање није још донела своју дефинитивну одлуку, али се већ сада може наговестити, да је тежња, да се осигурање изврши путем приватних организација а не преко државе, а што се замењивања објективне одговорности аутомобилисте са субјективном њиховом одговорношћу тиче, то би имало за последицу отежавање положаја оштећених, што се обавезним осигурањем жели да избегне, па да с тога не би било препоручљиво укидање објективне одго-