Branič

МЕЂУНАРОДНА ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ итд. 341

дента. Ексцепције, настале пре акцидента, које се према оштећеном могу истицати, подељене су у три категорије: пре свега недостатци воље — ујсез с!е сопзеп1етеп{ — при закључењу уговора, који се могу уклонити ако је уговор закључен у тачно уговореној форми и под тачно утврђеним условима. На државним је властима да строго воде рачуна да осигурач не дође у положај да према оштећеном истиче ову ексцепцију јер иначе обавезно осигурање не би имало никаквог значаја. Друга ексцепција састоји се у томе што ризик није био покривен полисом осигурања у тренутку акцидента, из разлога, што је штета причињена аутомобилом који, и ако сопственост осигураног лица, није обухваћен полисом осигурања, и из разлога, што је осигурани аутомобил терало лице које није означено у полиси осигурања. Да ова ексцепција не наступи, државне власти морају прописати драконске мере и казне против тераоца — сопственика — детентора, који пуштају у саобраћај и терају неосигурана кола, односно дозвољавају да их тера лице које није у полиси осигурања означено. Као трећа ексцепција био би факат да полиса осигурања у тренутку акцидента није била плаћена, што се такође може спречити драконским мерама и казнама, ма да предпредлог предвиђа обавезу за осигурача још за 14 дана после рока неплаћеног осигурања, да сноси ризик и накнади еветуалну штету оштећеном. Сем тога, признато је осигурачу право на регрес против осигураног, у толико, у колико је осигурач био овлашћен да одбаци или да смањи исплате сходно уговору или закону о уговору о осигурању, што је једна потпуно оправдана мера (чл. 7.). Национални закон у овом предпредлогу дефинисан је као закон земље у којој су кола уписана, или, у недостатку уписа, као закон земље где се кола обично налазе. Тако је унапред отклоњена евентуална погрешна интерпретација појма националног закона у овој правној материји. Саставни део овог предпредлога јесу три одредбе општег карактера у којима се објашњава а) да се јединствене одредбе о обавезном осигурању примењују само на међународне односе које дефинише исто као и ранији предпредлог; б) да се наметне обавеза осигурања грађанске одговорности аутомобилиста у овом случају на износ од 100.000.— златних франака за сваки акцидент, односно 50.000,— златних франака за једног оштећеног и 5.000.— златних франака за штете на стварима; и в) да се од обавезног осигурања изузму аутомобилска кола која припадају јавним властима. 15 ) Овим излагањима дали смо само општу слику проблема грађанске одговорности аутомобилиста у међународном аутомобилском саобраћају и обавезног осигурања ове одговорности како се они престављају и како су схваћени уз предлог за решење у Римском институту и од комисије међународних правникастручњака. Напор достојан дивљења уродио је делимично пло-

15 ) АуапГ-ргоје1 с!е Ш итјогте зиг Газвигапсе ођИцаШге с!е$ аШотоМШ1е 5, соштип^иб ауес 1ез ргосеб — уегђаих <3е 1а 1гојбј&те зеззтп. —■ Коте 1936.