Branič

348

„Б Р А Н И Ч"

дужан да даје жени издржавање. По начелној одлуци опште седнице К. Суда која судове веже, може жена мужу да стави обезбеђење за ово издржавање, још пре но што грађански суд у смислу § 100. г. з. одмери висину истог, просто на основу једностраног вештачења (одлука од 1. I. 1925. г. бр. 11301/24). Жена дакле долази брзо и просто до свога издржавања, а муж на исти начин остаје у својој обавези, и мираз не користи без основа. — Нема бојазни ни да ће ово издржавање бити такво, да се муж плаћајући исто ипак лично користи миразом, дајући мање на издржавање но што је приход од мираза. Издржавање се одмерава према мужевљевим могућностима, при чему се висина мираза који је код њега остао у првом редуузимау обзир. Према овоме јасно је да и ако је живот одвојен, мираз све до коначног развода брака врши своју функцију тачно онако како § 760. г. з. прописује. Обрнуто би било неправично: Одузети мужу мираз који му је дат ради олакшања трошкова у браку, а осудити га да те трошкове и даље сноси. Никакве пак опасности нема да би муж у међувремену мираз упропастио, јер у колико се ради о непокретним добрима то је немогуће већ по сили закона — § 767. г. з., а уколико се ради о покретним добрима жена може да добије обезбеђење, што је за заштиту њених права довољно, а мужевљевим правима чини мањи уштрб но извршење. с) Друго решење било би неиравично за мужа са још једног разлога. Мираз муж не прима да би га чувао недирнутог, докле га жена не затражи да јој врати натраг. Он га улаже у предузеће, непокретности, хартије од вредности. Дати жени право на повраћај самим одвојеним животом, значило би дати страшно оружје осветољубивим и лакомисленим женама. Жена ће моћи да води какав год хоће живот. Муж ће морати да ћути, трпи и моли Бога да му жена не напусти кућу и затражи мираз, чије би нагло повлачење можда и продајом, вољном или принудном, онога што је са тешком муком стечено, често било у стању да проузрокује његов привредни слом. д) Приликом закључивања брака, сваки разуман човек (уобичајена подела на идеалисте и материјалисте не игра ту никакву улогу) размисли да ли је у стању са својим приходима, додавши женин мираз, да издржава породицу. Ако је јасно да не може, сваки колико толико савесан човек неће се женити и увлачити у беду себе, жену и евентуално потомство. Но и човек који је о свему овоме размислио, могао би, без своје кривице, ако се усвоји друго гледиште, да се нађе у безизлазном материјалном положају. Јер жена која га је напустила и због тога добила повраћај мираза, није дефинитивно отишла од њега. Било због тога што је црква нашла да брак не треба развести, било због тога што јој се досадио одвојени живот, она му се може једнога дана вратити и он је дужан да је прими (или плаћа издржавање). Вратиће му се наравно по правилу без мираза, и најчешће баш због тога што га је потрошила. Мираз дат за олакшање брачног живота оба супружника потрошиће по своме ћефу и нахођењу један супружник, на штету брачне заједнице, која остаје у пркос