Branič

ПИТАЊЕ ПОВРАЋАЈА МИРАЗА итд.

347

схватила и зато се никада на ове прописе и није позивала. Прописи §§ 416. и 417. г. з. су у глави која говори о интестатском наслеђивању. Између осталог та глава расправља и интестатско наслеђивање мужа и жене у §§412.—417. г. з. Као што је познато, по тим прописима жена мужа не може никада интестатски да наследи, али јој законодавац зато признаје право уживања на мужевљевој заоставштини. У замену за ово уживање, муж наслеђује женина миразна добоа, ако жена нема законских наследника ни тестамента. Да објасни зашто је то тако, законодавац је на почетку §-а 416. г. з. подвукао да је мираз женина сопственост, и да муж на њему има само право уживања (што је и У рлави о брачним уговорима речено), и да га због тога што је женина сопственост наслеђују женини сродници. Пошто је тако у §§ 412.-416. г. з. расправио питање жениног удовичког уживања и мужевљево право наслеђа мираза, законодавац у § 417. г. з. вели: ,,Ово се разумева код мужа и жене који по закону у браку живе, јер ако су растављени судом, ако је жена свога мужа вероломно оставила, ако је муж по жестини срца жену од себе отерао, или је њу вероломно оставио, па се некуд степао, онда и ово право у смотрењу уживања и узајамног наследија њиног пресшаје." Значај овог прописа је јасан : удова губи право уживања ако се разведе од мужа или ако га вероломно остави. Муж губи право на наслеђе жениних миразних добара, макар она и немала ближих сродника, ако је брак рззведен, ако је он без разлога жену отерао, или ако ју је напустио и некуд отумарао. Пропис дакле не регулише мужевљево право уживања мираза за живота женина (томе неби ни било места у глави о наследном праву), већ удовичко право женино, и на то се односе речи овога прописа у колико спомињу уживање. Ако би се узело да се реч ,,уживање" у овом тексту односи на мужевљево уживање мираза, појавило би се питање на које се не би могао дати одговор: који онда прописи установљују када престаје женино право удовичког ужирања. — Грешка у тумачењу овога текста дошла је због почетних речи §-а 417. г. з. ,,Ово се разумева...", што је схваћено као: ,,оно из претходног параграфа", докле је требало да буде схваћено као: „Оно што је у §§ 412.—416. г. з. речено о удовичком уживању и наследном праву мужа". — Мираз је брачни уговор и као прописи који регулишу материју имају се узети §§ 760. и 766. г. з. из главе о брачним уговорима. б) Прва солуција није ни мало неаравична ирема жени, на ирохаив она је једина иравична арема обема странама. Без обзира да ли супрузи живе заједно или одвојено, муж је дужан да жену издржава (§ 109. г.з.). За време одвојеног живота ова дужност не само да не престаје, него још теже мужу пада, јер место издржавања у натури он даје издржавање у новцу. Та мужевљева обавеза није само на хартији. Жени су дата у руке врло моћна средства да мужа принуди на испуњење ове дужности. Ако је из куће избачена жена може да поведе бракоразводну парницу. Чим је парница поведена по чл. 129. устава правосл. цркве и чл. 243. и 248. цркв. суд. пост., као претходно и лре свих питања биће решено питање да ли је муж у основи