Branič

ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ

35 Г

суд правилно нашао, да је уговор по коме је тужилачка фирма продала фирми „Т" једну контролну касу с тим, да тужилачка. фирма до коначне исплате купопродајне цене задржи својину на продатој каси, — по закону допуштен, јер није противан јавном поретку и моралу §§ 13 и 538 грађ. зак. И кад би било тачно сватање суда, да је по нашем грађанском законику могућ уговор о задржању права својине од стране продавца на продатој ствари, и ако такав уговор није по закону предвиђен, ипак је погрешно узети, да такав уговор може ићи на штету лица, које је, не знајући за постојање таквог уговора, прибавило законским путем право својине на истој ствари. — У овом случају купац је постао сопственик касе и он се као такав према трећим појављивао и понашао, јер по §§ 225 и 226 грађ. зак. својина се стиче при пролаји и куповини покретне ствари предајом те покретне ствари купцу, пошто куповина и продаја представљају пуноважан основ и закони начин. То излази и из прописа § 285 грађ. зак. где се каже: ствари оне, које већ имају господара, могу се прибавити, кад законим начином од једнога пређу на другога, и овоме се предају. — Поред наведенога, овакво сватање налази ослонца у пропису § 653 грађ, зак. Па кад је купац постао сопствеником купљене и предате му ствари, онда је погрешно узети, да на једноЈ ствари истовремено постоје две искључене својине, јер је то правно немогуће и претставља правни апсурдум. А најмање трећи морају знати, да на тој ствари постоји неки други својински однос, сем односа купчевог, који на основу закона произилази. Уговор о задржању права својине на продатој ствари нема никакве важности према трећима. Такав уговор може имати важности само и једино у међусобном односу уговорача, а не може ићи на штету трећих. — Овакво схватање намећу интереси правнога саобраћаја покретних ствари.

Др. Борислав Т. Благојевић — Београд. ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ® Важност извршног поступка и посебно последице и промене које његово провођење изазива како у фактичком тако и у правном погледу, наметале су и патребу што потпунијег регулисања како иницијалне радње покретања поступка тако и целокупног тока поступка тј. свих извршних радњи које се нижу једна за другом, образујући ток поступка, и то све у циљу да се у што је могуће већој мери, ако не и потпуности, спрече одн. отклоне све штете које могу да наступе и које наступају услед неоправданог и на закону неоснованог извршења одн. обезбеђења. Поступак извршења има да буде покренут и спроведен само ако су испуњени сви у закону предвиђени услови а посебно само онда ако и докле материјално-правно овлашћење, чијој ефектизацији °н има да одведе, заиста и постоји. Отуда извршно право захтева *) Одељак из књиге: Систем извршног арава, која излази из штампе у сеп»еибру месецу у издању Иадавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д.