Branič

НЕКОЛИКО СПОРНИХ ПИТАЊА итд.

365

суда, којим се не обустављају извиђаји нема места жалби Апелационом суду, јер то излази као а соп1гапо из поменутог законског прописа, који гласи: „Противу решења суда, којим се обуставља истрага, може државни тужилац, приватни тужилац и приватни учесник као тужилац поднети жалбу Апелационом суду". Пошто смо напред заступали гледиште: да је овај последњи одељак саставни део од. II § 108 к.с.п., који ражи и за обуставу извиђаја, то као закључак излази: да иротиву решења суда: да се не обустављају извиђаји нема места жалби Аиелационом суду. Да ли пак према мишљењу напред наведених коментатора: Др. Боже Марковића, Др. Метода Доленца, Др. Лава Хенигсберга и Др. Катурића, који заступају тезу: да противу решења суда о обустави извиђаја има места жалби Апелационом суду по општем пропису § 328 к.с.п. (који гласи: „У колико Закон не искључује могу се странке жалити има места жалби и на решење суда којим се не обустављају извиђаји. Одговор би, заступајући њихово мишљење логички, био потврдан, јер законик није нигде искључио право жалбе на поменуто решење. Дакле, као логична последица њиховог гледишта била би та: да има места жалби Апелационом суду на решење суда, којим се не обустављају извиђаји а да нема места жалби на решење суда, којим се не обуставља истрага, што је нелогично с обзиром да је истрага много важнији део кривичног поступања него извиђаји, јер се код истраге зна и кривац и кривичио дело док код извиђаја није тај случај. Поред тога нелогично би било, да се истражном судији даје право да суверено одлучује: да ли има места продужењу кривичног поступка и кад он нађе: да има места, онда није потребно тражити решење од вишег суда, јер то законик не тражи, а не дати то право кривичном већу, у ком је случају већа сигурност за тачност решења, пошто овде одлучују три лица колегијално. Сви коментатори, коментаришући односне законске прописе задржали су се само на томе : да ли има места жалби противу решења суда, којим се обустављају извиђаји а ни један се није дотакао питања: да ли има места жалби на решење суда којим се не обустављају извиђаји, јер доследно њиховом гледишту по првом питању морали су се дотаћи и овог другог питања, пошто је исто у логичној вези са првим. II. Како су иоменута иитања расарављена у аракси? Што се тиче питања о обустави извиђаја на основу §§ 51 од. II и 53 од. III к.с.п. пракса Окружног суда за град Београд ове законске прописе погрешно примењује, јер извиђаје решењем обуставља истражни судија и ако у § 53 од. III к.с.п. изрично стоји: „ суд обуставља кривично поступање. И ако би се овоме могло приговорити: да се под речи „суд" може подразумети и истражни судија, ипак се у овом случају то не може узети, јер законодавац у глави о истрази и извиђајима нарочито наглашава, која решења доноси суд а која истражни судија.