Branič

ХОРИЗОНТАЛНА (ЕТАЖНА) СВОЈИНА НА ЗГРАДАМА

433

могућују етажну својину и који ће детаљно регулисати односе који проистичу из установе етажне својине. Овде ћемо се укратко осврнути и на начин на који би се овакви уписи вршили. Из § 74 з. о. з. к. видимо да постоје два начина за упис реалног сувласништва у земљ. књигу: 1) да се са сваким делом зграде поступа као са засебним земљ. књ. телом, па да се за сваки део отвори засебан земљ. књ. уложак и 2) да се за целу зграду као једно земљ. књ. тело отвори само један уложак са засебним власничким и теретним листом за сваког власника ове зграде. Први начин је непрегледан особито за лица која не познавају добро установу земљ. књига, па је много бољи и целисходнији други начин. На овај начин за зграду и парцелу под зградом саставља се само један, земљ. књ. уложак са једним пописним листом, а са засебним власничким и теретним листом за сваког сувласника. Топографски број парцеле на пописном листу је само један, али се молби за упис права својине подноси тачан нацрт куће, који ће се приложити збирци исправа. Још боље је да се за суд поднесу два примерка нацрта, од којих ће се један оставити у збирци исправа, а други приложити уз пописни лист земљ. књ. улошка на који се односи. На самом нацрту поједини спратови или станови означиће се римским бројевима или великим словима и овако означени делови сматраће се као засебна земљ. књ. тела. Ово је истина противно одредби § 3 з. о. з. к. по којој један уложак може садржавати само једно зк. тело, али по раније важећим зк. законима поједини уложци садржавали су по вигпе зк. тела, па такво стање у земљишним књигама на подручјима неких апелационих судова и сада постоји. Укњижба права власништва вршила би се натај начин: „На основу купо-продајног уговора од 19 маја 1937 год. укњижује се право својине на део зараде постојеће на парцели бр. 1359, означен са II (приземље, лева страна) на приложеном нацрту, у корист Николе П. Николића, трговца из Београда Васина ул. бр. 79". Ако би поједини станови или спратови били сувласништво двојици или више лица упис би гласио: у корист Марковића Н. Петра из Београда, са једном половином и Марковића Н. Владимира из Београда са једном половином". Упис заложног права био би следећи: „На основу признанице од 23 марта 1937 год. укњижује се право залога за износ од дин.: 12.000.— главнице са 6°/ 0 камата од 11 септембра 1936 год. на део Ђорђевића Јована из Београда од зграде постојеће на парцели бр. 2356 означен са бр. IV (други спрат десно) на нацрту приложеном збирци исправа, у корис Привредне Банке д. д. из Београда". Према овоме што смо напред изложили види се да са правне стране нема разлога да се и код нас специјалним законом не дозволи стицање права својине на становима и спратовима зграда и да овоме са техничке стране нема никаквих сметњи.