Branič

596

,Б Р А Н И Ч"

Док се код неаошауног аризива и ревизије пресуда доставља сш раккажа ради иравдања исших иако пресуду нису шражиле, дошле се код потиуног аризива она досшавља само ако су сшранке шражиле да им се досшави. По кривици 3. М. због дела из § 288. К. з. Окружни суд у Ужицу изрекао је пресуду којом је окривљеног осудио на 3 меееца строгог затвора, 1.200 динара новчане казне и остало. На дан претреса, а по окончању његовом, окривљени и његов бранилац изјавили су призив, док је државни тужилац задржао себи право да се изјасни у законском року. За овим је суд, упркос озаквој изјави брзнноца и његовог брањеника, доставио пресуду браниоцу на дан 30. јуна 1927. г„ па је бранилац у року од 8 дана, на дан 8 јула, предао оправдање призива пошти на повратни рецепис. Ово оправдање окружни је суд, одлуком од 16. јула. као благовремено, доставио даље државном тужиоцу, а одлуком од 23. јула доставио је заједно са свима списима апелационом суду на расмотрење. Апелациони је суд уважио призив и пресуду суда првога степена преиначио у корист окр. 3. М., смањивши и досуђени строги затвор и нзречену новчану казну. Овај нас случај гони да се позабавимо правним лековима могућим по Кривичном судском поступку, а наиме ревизијом, непотпуним и потпуним призивом. По § 333. К. с. п. непотпуни призив се изјављује за три дана по објављењу. Пошто је призив благовремено изјављен, препис пресуде ће се доставиши жалиоцу ради оправдања његовог, изузев да је већ при самој изјави призива исти и оправдао. Што је речено за непотпуни призив, важи и за ревизију, јер је у § 339. К. с. п. речено безмало исто што и о њему, т. ј. о непотпуном призиву. Из законских текстова о непотпуном призиву и о ревизија даје се лако изЕести један непобктан закључак који се састоји у следећем: отправак пресуде и код непотпуног призива и код ревизије суд ће досшавихи стрзнци ради правдања изјављеног правног лека. Странка није дужна да изречно захтева да јој се ■ пресуда достави. Она ће је добити иако је не тражи, изузев случаја да је се одрекла. Сасвим је другачије код потпуног призива. По од. IV. § 394. К. с. п. лице које је изјавило призив има право да га за осам дана правда, рачунајући овај рок од изјаве призива или од дана пријема пресуде, ако је затражило да му се иста достави. Не затражи ли препис пресуде, суд му га неће доставиши, већ ће рок за правдање тећи од учињене изјаве. Каогод што је императивни карактер достављања пресуде код непотпуног призива и код ревизије јасан, тако је пропис о достављењу преписа пресуде код потпуног призива јасан и категоричан, те у погледу тога нема ниги може бити сумње. Према томе, када је Окружни суд у Ужицу доставио препис ожалбене пресуде К. з. п. 142|37. браниоцу окривљенога 3. М.. иако ни бранилац ви окривљеник пресуду нису тражили, он је погрешно применио од. IV. § 394. К. с. п., јер је пружио могућност браниоцу да надокнади пропуштени рок од 8 дана и да добије нов рок, рачунајући од дана пријема пресуде (30. јуна), умест благовременост правдања ценно по дану изјаве призиза, а то јебило претреса — 17. јуна. Разлика у погледу достављања пресуде код ревизије и непотпуног призива с једне и потпуног призива с друге стране, није случајна. Законодавац је зацело имао у виду природу и тежину кривичног дела у питању, изречену казву и садржину судске одлуке уопште, па је наредио да се пресуде код ревизије и непотпуног призива имају доставити странкама, док је код потпуног призива препустио њима, странкама, да се изјасне хоће ли да им се пресуда достави или не. Природно је да између правног лека против пресуде судије појединца и оног против пресуде кривичног већа има разлике и да је ради правцања оног првог потребно и мање времена и труда и читања списа, неголи ради прзвдања ових другнх. Међутим, како није искључено да има случајева да и ради правдања потпуног призива бранилац мора да уложи доста труда и времена око расматрања списа и судске одлуке коју жели да напада, то је законодавац пружио могућност браниоцу и брањенику да захтевањем пресуде добију у времену, те је њихова дужност да о томе воде рачуна и да се тим правом користе, док делање суда У супротности са законским прописима има и мора у таквим случајевима потпуно да отпадне. Леон Амар, испитани судија при Апелационом суду — БеограД-