Branič

УТВРБИВАЊЕ И ВЕШТАЧЕЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ШТЕТЕ итд.

571

извиђањем, а колики је тек број оних, ?а које се није дознало! Примењивати смртну казну, коју је диктовао менталитет ранијих сурових времена, створити тако непоправима факта, убити хладно, у име закона, — то значи довести људе у стање глупих и бесвесних дивљих животиња. То је сурово, без дејства и опасно. Укидање смртне казне учиниће више за заштиту живота него ли њено постојање. Закон каже: Не уби. Али само кад он сам не буде убијао, ни под каквим изговором, имаће ауторитета, који може да угуши злочиначке инстинкте и управљати свестима. Јер држава примењујући смртну казну сама обара начело неприкосновености човечијег живота, за чију повреду осуђује убицу на смрт. Болесно човечанство не може се излечити смртном казном. Никада нећемо тако успети да повратимо поштовање према животу. Само бранећи живот радикално и апсолутно, никада не убијајући, постићи ће се поштовање живота. Кант вели: „Има таквих заблуда, које се не могу оборити. Потребно је обавестити заблудели ум и улити му такво знање, које ће га просветити, тада ће заблуде саме од себе ишчезнути". А у такве заблуде, које треба просвећивањем разбијати, несумњиво на прво место долази уверење у потребу, корист и оправданост смртне казне. Јер како то лепо др. Финкелнбург, претседник Одељења за извршење смртне казне у Берлину — иначе велики противник исте — из праксе у прилог Кантовог цитата наглашује: Смањивање злочина није донела крвава пресуда, већ културни напредак.

Јован В. Коштуница, судија Окружног суда — Н. Сад. Утврђивање и вештачење величине штете код осигурања ®д стране осигураваЈућих друштава (Свршетак). Изнели смо како ову материју решава аустријски и немачки законик. Раније смо већ нагласили зашто смо баш узели ова два законика, а сада ћемо изнети како је ова материја решена и код нас. О овој материји нема некаквих специјалних позитивних законских прописа који говоре само о истој. Она два три прописа из грађанског законика која начелно говоре о осигурању у опште и не дотичу ово питање. У оскудици специјалних прописа за осигурање, ми се увек код осигурања служимо општим прописима грађанског закона, који говоре о уговорима у опште и онда у колико је и то недовољно општим правним принципима из грађанског закона. Ми смо већ у почетку овога чланка наговестили, да су општи услови осигурања у многоме попунили ову законску празнину. Слободно се може рећи, да су код нас вештачења овакве врсте у потпуности препуштена општим условима. И принципи чак и колико су основни, сам поступак, и све остало изложено је је-