Branič

„Б Р А Н И Ч"

Доношењем новог Закона о иступима, стари закон о иступима престаје да важи а са њим и § 375. ст. к. з. и да није донет § 157. новог ист. зак., онда би случајеви самовласног заузећа туђег земљишта без насиља остали неинкриминисани, јер, као што смо видели § 383. н. кр. зак. не обухвата те случајеве, а одредбе грађ. пар. пост. — §§ 548.—554., разуме се не инкриминишу их, нити их могу инкриминисати. Према.томе § 157. н. з. о ист. морао се је донети макар и као наставак једног дела § 357. а) ст. к. з. онаквог како га је протумачио Касациони суд одлуком коју смо напред цитирали. Увођењем земљишних књига код нас, одређено је тачно коме које земљиште припада, па ако би неко самовласно без насиља захватио земљиште које је уписано на туђе име, управна власт би дотичног имала казнити и из тог земљишта избацити по званичној дужности, ако се ради о државном, бановинском или општинском земљишту, а ако се ради о приватном земљишту, управна власт би то исто учинила по тужби оштећеника, а по том извршиоца упутила да судским путем тражи своје право, ако мисли да земљиште о коме је реч њему припада иако је уписано на туђе име. Према томе, намера законодавчева је била свакако, да прописујући § 157. новог зак. о иступима пружи што ефикасније заштиту фактичним односно легитимним власницима земљишта, пошто је интервенција управних власти и бржа и јефтинија, јер је општинска власт ближа од среског суда, поготово у местима где још и нема среских судова. Ако се ова теза усвоји као тачна, онда би управна власт имала да штити само правног односно законског притежаоца земљишта, а за друге случајеве она неби била надлежна. Ако би на пр. сопственик земљишта, — које је на његово име уписано у земљишне књиге, исто продао и предао неком лицу но с тим, да ће то земљиште пренети на то лице као купца, тек када му овај куповну цену исплатити, то земљиште по истеку уговореног рока за исплату, самовласно без насиља захватио, сматрајући да на то има права пошто је тако било и уговорено, а наиме да ће купац бити дужан вратити земљиште ако о року продавца не исплати, — онда у том случају управна власт по тужби купчевој не би могла интервенисати нити применити § 157. новог закона о иступима, јер у том случају неби ни постојало то дело. Да ба то дело аостојало, аотребно је да једно лице захвааги без насиља земљиште које држи друго лице. У напред наведеном случају друго лице — купац, не би држао земљиште тј. неби га држао у законом смислу речи јер се арема §§ 199. и 299, грађ. зак. у вези Закона о земљишњим шигама сматра, да онај има законску државину земљишта, који је као такав у јавне књиге уписан, а то би у постављеном случају био продавац. Продавац би се дакле у напред наведеном случају имао казнити по § 383. новог Крив. закона. Проста државина легитимише држаоца као сопственика само код покретних ствари које § 157. новог зак. о ист. не обухвата, а з^вођење земљишних књига учинило је, да проста државина