Branič

„Б Р А Н И Ч"

Касациони суд је с тога позивом на § 338. од. 5. к. п. а на основу § 346. бр, 3. к. п. по службеној дужности поништио пресуду Окружног суда у погледу квалификације дела, те даље пресудио као у диспозитиву. Обзиром на предњу примену казне, постала је у смислу § 46. од. 4. к. п. беспредметна казна губитка часних права, па ју је Касациони суд отклонио. 36. — Предлог за гоњење може се оаозвати до иочетка првог главног иретреса. (Кре 53/1937. од 1. септембра 1937. год.). Окружни суд у С. донео је под бр. Кзп. 132./1935. од 10. XII. 1936. следећу пресуду: Оптужница оротиву опт. Др. Б. А. на основу § 276. к. п. одбија се итд. са ових разлога. Оптужницом Бр.К.К. 202/35. државни тужилац оптужио је Др. Б. А. што је у С. 3. маја 1932. г. као пуномоћник примио од оштећене Ч. Л. 35.000 дин. са налогом да их плодоносно уложи и њој камате даје, овај новац себи задржао, дакле као адвокат заступајући имовинске интересе оштећене није испунио своју дужност већ злоупотребио дато му овлашћење и материјално оштетио Ч. Л. чиме је починио преступ из § 369. и кв. по § 371. к. з. Обзиром да је пресудом Касационог суда бр. Кре 28|1936. од 25.-Ш.-1936. поништена ранија пресуда овог суда а нађено је дело из § 369. к. з., које се дело гони по предлогу оштећенога, који је предлог у смислу § 89. к. з. благовремено повучен, то је настала процеена сметња за даље гоњење. За овим је Оделгње Б, Београдског Касационог суда у Н. Саду поводом ревизије државног тужиоца изрекло ову пресуду. Касациони суд уваживши ревизвју државног тужиоца изјављену због повреде формалног закона из § 336. бр. 5. к. п. те поништавајући пресуду Окружног суда на основу § 350. бр. 2. к. п. упућује ствар истом окружном суду на нови претрес и одлуку, са следећих разлога. Противу пресуде окружног суда уложио је државни тужилац ревизију због повреде формалног закона из § 336. бр. 4. к. з. јер да окружни суд није донео никакву одлуку о његовом предлогу стављеном пре почетка главног претреса а после изјаве заступника о повлачењу предлога за гоњење, да се и поред овог повлачења претрес одржи, већ је донео одмах пресуду те оптужницу одбио на основу § 276. к. п. Ревизија која се у ствари базира на повреди формалног закона из § 336. бр. 5. к. п., у оправдању своме упућује на ту повреду основана је. Према записнику о гл. претресу, наиме, који се у смислу § 245. од. 1. с. кр. п. има сматрати као доказ за оно што се на претресу догодило, државни тужилац је заиста ставио предлог у изложеном смеру, а суд о томе предлогу није донео никакве одлуке него је одмах прогласио пресуду. Окружни суд био је пак дужан да о стављеном предлогу донесе формалну одлуку у толико пре што према правилном тумачењу § 89. кр. з. како га овај Касациони суд стално примењује предлог за гоњење може се опозвати само до почетка првог гл. претреса који је у датом случају одржан, док је у овој кривичној ствари изјава о опозивању предлога за гоњење учињена тек након што је први главни претрес (од 13. децембра 1935.) већ био одржан. Ваљало је зато ревизију државног тужиоца уважити и пресудити као у диспозитиву. 37. — Оштекени која је у току кривичног иостуика оиозвао свој иредлог за ирогон, у делу које се гони ио иредлогу, сноси шрошкове кривичног иостуика, ако се окривљени није изјаснио, да ће их он илашити. (Кжа 157.[1937. од 19. октобра 1937. год.). Апелациони суд у Н. Саду донео је следеће решење. Апелациони суд жалбу прив. учесника Р. Л. и заступника му одбацује а са ових разлога. Пошто је оштећени у току кривичног поступка опозвао свој предлог за прогон без кога државни тужилац неможе гонити због кривичног делаупитању, а окривљени нигде се није изјаснио да ће трошкове кривичног поступка платити, то је оштећени приватни учесник у смислу §-а 311. бр. 3. к. с. п, дужан сносити трошкове кривичног поступка, у које спада и паушални износ у смислу §-а 314.