Branič

62

„Б Р А Н И Ч*

да на основу тога пронађемо прави смисао одредбе 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку, односно да тачно утврдимо кад и у којим случајевима грађанске власти имају право да притворе војна лица или да према њима нареде истражни затвор кад учине кривично дело без саучешћа грађанских лица, пошто је иначе неоспорно да су оне за то надлежне кад војно лице учини кривично дело у друштву са грађанским лицем. Морамо одмах да нагласимо, да је у чл. 9 Закона којим се стављају на снагу и уводе у живот Кривични законик, Законик о судском кривичном поступку и Закон о извршивању казни лишењем слободе речено кад Законик о судском кривичном поступку добије обавезну снагу, да онда престају важити, поред свих ранијих општих закона о судском кривичном поступку, који су дотле важили у појединим покрајинама наше државе, и сви други закони који садрже прописе о поступку пред редовним кривичним судовима, у колико стоје у противности са Закоником о судском кривичном поступку. Из овога би излазило, да су по добијању обавезне снаге Законика о судском кривичном поступку престале да важе све одредбе, па и одредба § 58 Законика о поступку војних судова у кривичним делима, у колико су у противности са одговарајућим одредбама Законика о судском кривичном поступку, и да у погледу притварања војних лица и наређивања истражног затвора према њима од стране грађанских власти кад учине кривично дело без саучешћа грађанских лица има у главном да важе одредбе 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку и одговарајуће одредбе Законика о поступку војних судова у кривичним делима у колико нису у противности са поменутом одредбом Законика о судском кривичном поступку. Као што смо из ранијег излагања видели, према одредби 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку грађанске власти за време мира могу војна лица притворити или према њима наредити истражни затвор: 1) — због злочинства које су учинили пре ступања у војску, — и 2) — или кад настане који од случајева поменутих у § 113 бр. 3. Притварање једнога лица битно се разликује од наређивања истражног затвора према њему, како по својој суштини, тако и по условима за примењивање једне или друге мере, а тако и по својим последицама. Др. Божидар Марковић, професор Кривичног судског поступкана Београдском Университету, у своме „Уџбенику Судског кривичног поступка Краљевине Југославије" на стр. 292 вели: „Притвор је лишење слободе лица, осумњиченог за извршење каквог кривичног дела, које наређује истражни судија (§ 113), срески судија (§ 117), или ненадлежни судија или полициска власт (§ 116) у циљу да се то лице спроведе надлежном суду. Карактеристика притвора огледа се у његовом трајању. Он је по трајању кратак, провизоран и мора се по саслушању осумњичениковом од стране истражног судије или укинути, или се мора наредити ис-