Branič

„Б Р А Н И Ч"

ног законика, као и од ненадлежног суда изречена, са разлога: „што је потпоручник Н. Н. сада војно лице, па како су по § 7 Закона о устројству војних судова за официре ови надлежни за суђење по кривицама свих официра, без обзира, да ли је дело, које се коме од њих ставља на терет, учињено у својству официра или пре но што је учинилац ступио под заставу, то је и у конкретном случају надлежан војни суд, а не редовни, без обзира што оптужени у времену извршења дела није био под заставом". Из овога излази, дакле, да се у смислу 1 од. § 120 Закона о судском кривичном поступку не би могао да нареди истражни затвор према војном лицу од стране грађанских власти због злочинства које је учинило пре ступања у војску, јер државни тужилац не би био овлашћен да поднесе предлог за отварање истраге, а што је битни услов за наређивање истражног затвора у смислу 1 од. § 119 Законика о судском кривичном поступку. Да је одредба 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку правно неизводљива и да је у противности са општим принципима о надлежности израженим у истом законику, види се и из тога, што се у њој говори само о наређивању истражног затвора према војном лицу због злочинства учињеног пре ступања у војску, а ништа се не говори о наређивању истражног затвора према војном лицу због преступа учињеног пре ступања у војску, ако се, разуме се, испуне остали услови за наређивање истражног затвора, из чега би излазило, да Законик о судском кривичном поступку признаје надлежност грађанских судова кад је у питању злочинство које је учинило војно лице пре ступања у војску, а да исту надлежност одбија од њих кад је у питању преступ учињен од истог лица пре ступања у војску. Међутим никакав рацио легис не постоји да се грађанском суду у ирвом случају признаје надлежност, а да му се у другом случају не признаје. Према одредби 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку грађанске власти за време мира могле би данареде истражни затвор према војном лицу и онда кад настане који од случајева поменутих у § 113 бр. 3, — а наиме и онда, кад постоји »основана бојазан, да ће војно лице осујетити или отежати истрагу, било тиме, што настоји да утиче на сведоке, вештаке или саучеснике, било што настоји да уништи трагове кривичног дела. Међутим и у овом случају у смислу 1 од. § 119 Законика о судском кривичном поступку аа наређивање истражног затвора потребан је претходан предлог државног тужиоца за отварање истраге, а он га, као што смо малопре видели, не може дати, јер грађанске власти нису надлежне за вођење истраге према војном лицу кад учини кривично дело без саучешћа грађанског лица. Да у овом случају не би имало ни потребе за наређивањем истражног затвора од стране грађанских власти, види се и из 2 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку, у коме је речено, ако је притворено војно лице учинило кривично дело за које је надлежан војни суд, да се одмах, а најдаље за четрдесет и осам часова, преда најближој војној власти, те сем притварања