Branič

68

,Б Р А Н И Ч"

и упропашћује му скупоцене радио-апарате; сем тога, наводи да. је туженик прекинуо водоводни и телефонски спој, и порушио кровну антену, без које се једна трговина овакве врсте не може ни замислити. Налазећи да га на овај начин туженик смета у мирном уживању поседа, да му причињава ненакнадиму штету и ствара опасност по живот пролазника, тужилац је, на основу § 96. Грађевинског закона и §§ 550. и 552. Гпп., предложио: прво, да суд без саслушања противне стране донесе привремену наредбу, којом ће туженику забранити даљи рад на преправци зграде; да по проведеној расправи донесе коначни закључак, којим ће констатовати на који је начин сметање поседа извршено и туженику, за време док је тужилац закупац локала, забранити сваку преправку зграде. Срески суд за град Београд, својим коначним закључком П-5098/37 одбио је тужиоца од тужбеног захтева, са мотивацијом, да поред фактичког сметања поседа које у конкретном случају постоји, а које суд на несумњив начин констатује, „не може бити говора о правном сметању поседа о коме је реч у §§ 448.-555. Гпп. са ових разлога: туженику, као сопственику зграде, мора се оставити право да своју кућу према указаним потребама оправља и дотерује, па је и у овоме случају, по основу овога права а пошто је по прописима закона добио одлуку и дозволу надлежне власти § 84. Грађев. закона, туженик отпочео да оправља своју кућу на Обилићевом Венцу бр. 36." По рекурсу тужиочевом, Окружни суд за град Београд под пословним бројем Пл. 1174/37 донео је закључак којим се тужиочев рекурс не уважава а побијани закључак Среског суда потврђује. Разлози овакве одлуке рекурсног суда у целости цитирани гласе: „Испитујући побијани закључак Среског суда у см. § 620, Гпп., поводом рекурса тужиоца, Окружни суд је нашао: 1. Рекурсни наводи су неумесни и неосновани, јер туженик није сметао тужиоца у поседу права. Ако пак тужилац сматра, да је оправком грађевине оштећен, то питање може бити предмет евентуалног посебног спора због накнаде штете; II. Побијани коначни закључак је у свему правилан и на закону основан, па се као такав има и потврдити са разлога изложених у истом. Зато је рекурсни суд, на основу § 620. Гпп., донео одлуку као у диспозитиву." * * * Тужбом за сметање поседа може се тражити једино заштита или повраћај последњега стања поседа. Расправа је, поред осталог, ограничена и у погледу објекта парнице: може бити претресана и доказивана само чињеница последњег стања поседа и насталог сметања, а свако претресање права на посед, претресање о наслову, о поштењу поседа или о оштетним захтевима, уопште су искључени, сходно § 501. Гпп., тако да њиховом расправљању има места једино у редовноме поступку, за који коначни закључак ма и извршан био има карактер једне провизорне одлуке, и „рес јудикату" не може никада претстављати. Кад је већ у принципу, а на основу јасног законског прописа и непобитне правне логике, очигледно да о квалитетима по-