Branič

СУДСКА ПРАКСА

благовремене предаје за 29.-Х1-936. г. Као разлог навео је: да према писменом уговору од 1.-Х1-936. г. закуподавац има право отказа у свако доба са отказним роком од десет дана ако закупац кирију не плати најдаље до петог у месецу. Како тужени није платио кирију до петог новембра предлаже да суд усвоји предложеии закључак и наложи туженоме да одређеног.дана преда порабни предмет тужиоцу или да у року од 8 дана поднесе своје приговоре. Срески суд за град Веоград усвојио је овај закључак и одредио рок за приговоре осам дана. Тужени је примио закључак суда 10. новембра 936. г. а приговоре поднео 17. новембра 936. г. У приговорима је навео да отказ не прнма јер је писмени уговор о закупу измењем усменим споразумом—уговором, и толико што је тужени имао да плаћа кирију на крају месеца. Кирију за месец новембар платиће на крају месеца, према усменом споразуму. По одржаној расправи срески суд за град Београд пресудом П. 729.|36. од 25.-Х1-936. одржао је отказ на снази са следећих разлога: „да су тужилац и тужени били у порабном односу, да су између себе закључили писмени уговор о трајању закупа као и услове отказа истог. Према овом уговору, закуп се имао отказати на 10 дана унапред у случају да закупац неуредно, односно до 5. у месецу, не буде платио кирију. Кирија се плаћала унапред. Закупац за месец октобар није платио на време уговорену кирију тј. до 5. октобра већ тек 16. новембра, што је дало право закуподавцу да му закуп откаже. Тужилац је закупно добро отказао за 29.-Х1-936. г., а отказ је туженоме уручен 10.-Х1-1936., како се из доставнице види, те је према томе, очуван рок предвиђен у § 655. у в. § 658. гр. п. п. Наводи гуженога, да је уз писмени уговор сачињен и усмени, по коме је он плаћао кирију унатраг, а према његовом исказу тај је уговор сачињен још приликом склапања писменог уговора од новембра месеца 935. год.. док после уговора од 6.-Х-936. г., није ништа усмено уговорено, па како овај уговор предвиђа да се кирија плаћа унапред до 5. у месецу, то је тужени био дужан да према овоме уговору и посгупи, пошто је он сачињен после усменог и писменог уговора из 1935. г. те је исте заменио. Исто тако, тужени је био дужан, да новац за кирију месеца октобра, депонује суду, ако кирију тужилац није хтео да прими—§ 895. гр. з. Што се тиче навода туженога да му тужилац дугује зато, што је он извршио неке оправке у стану приликом усељавања, суд пије могао о истом да одлучује, пошто то тужени, ако се налази оштећеним, може да остварује у редозном поступку а не у поступку у споровима, који проистичу из порабних уговора". Заступник тужене стране противу наведене пресуде изјавио је призив. Окружни суд за град Београд закључком Пл. 20,|37. од 28.-1 937. уважио је призив туженика, пресуду среског суда укинуо као ништавну и поступак који јој је претходио и изрекао: да се приговор као неблаговремен одбацује одбијајући тужиоца од тражења трошкова како првостепеног тако и призивног поступка. Образложење је ово: „Испитајући побијану пресуду првог суда у границама призивннх предлога и призивних разлога—§ 556. гр. п. п., а пазгћи по службеној дужности, да ли у пресуди или поступку, који јој је претходио 5ша кгкве ништавности, која је тек на усменој призивној расправи запажена—§ 588. гр. п. п. призивни суд је нашао: Из уговора о закупу приложеног уз тужбу види се, да је између странака уговорено, да у случају неуредног плаћања кирије закуподавац има право отказати закупно добро за десет дана, после петог у месецу до кога је закупац био дужан платити кирију. Тужилац отказује закуп на основу неуредног плаћања кирије. Како је између странака уговорен отказни рок од 10. дана за случај неуредног плаћања кирије и тај рок тужилац користи, то је према § 657. од. 1 ал. последња гр. п. п. рок за подношење приговора три дана. Па како се из доставнице првога суда види, да је туженику отказуручен 10 .-Х1 -936. год., и исти поднео приговор суду на дан 1 7 .-Х1-936. г'., дакле после предвиђеног рока од три дана, то Је овај приговор неблаговремен. Како је ова неблаговременост запажена тек на призивној расправи—§ 588. гр. п. п. то је призивни суд донео своју одлуку као у диспозитиву закључка§ 565. т. 7. у в. § 571. т. 9. и § 572. од. 1 гр. п. п. Призивни суд одбио је тужиоца од тражења трошкова из разлога што би С УД одмеравао трошкове по умерењу суда—§ 143. од. 1. гр. п. п. само овда када не би постојала службено прописана тарифа. Како постоји правилник о трошковима, то би се трошкови имали одмерити по истом § 143. од. II. гр. п. п. Међутим како по § 156. гр. п. п. тужилац није поднео трошковник снабдевен таксом