Branič

100

„Б Р А Н И Ч*

љење о Предоснови грађ. зак." стр. 169) предлаже се да се ово поглавље избаци из другог одељка имовинског права и унесе у друго поглавље првог дела, где се говори о брачном праву. Сем тога предлаже се да се наслов „о брачним имовинским уговорима" замени насловом „о брачном имовинском праву" јер ово поглавље не садржи само уговорно брачно имовинско право, него и прописе о имовинско правним одношајима супруга када нису уговором те односе регулисали. § 1178. Код става (2) на крају додати „односно потврда Среског суда". Или би можда боље било да се цела тачка престилизује и да гласи: „брачни имовински уговори морају се потврдити код јавних бележника или у Среском суду". Образложење: на појединим правним подручјима не постоје јавни бележници, нити има изгледа да ће се функција јавних бележника установити у целој Краљевини. § 1180. Ради боље јасноће, потребно је у првом ставу први ред после запете додати: „а пунолетна је, онда,". § 1181. У овоме пропису налази се израз: „примеран мираз" а у § 1182 налази се тај исти израз као и „пристојан мираз". Требало би, пошто се под тим изразима подразумева исти појам, определити се за један или други. По нама боље је „пристојан мираз". Ову би измену требало учинити и у осталим прописима као и у § 1191 и т. д. § 1193. Требало би оценити, с обзиром на међусобне односе супружника и у интерсу поверилаца да ли је целисходнија солуција дата у овоме пропису у погледу имовине супружника стечене за време трајања брачне заједнице, или би боље било да је задржано решење које садржи одговарајући § 1237 аустријског грађанског законика, који у томе делу гласи: „у сумњи се претпоставља да оно што је прибављено од мужа долази". - Ова претпоставка изгледа оправдана пошто је муж глава породице која управља кућом и сноси имовинске терете брака. С тога ће по правилу он бити дужник, ако кућа има каквих дугова. Да би се ипак осигурала и женина имовина могло би се као продужење горње реченице (§ 1237 аустријског грађ. законика) додати: „изузев ствари намењених искључиво личној употреби жене, као хаљине, накит, прибор за рад и т. д. Ако би се задржала стилизација § 1193 Предоснове, требало би реч „судија" у претпоследњем реду заменити речју „суд". §§ 1196. и 1197. По Предоснови, да би жена осигурала себи удовичко издржавање треба да сачини о томе уговор иначе по закону има право издржавања само за шест недеља по смрти мужа. За наше прилике ова солуција је незгодна јер није уобичајено закључивање брачних уговора. Законско удовичко издржавање не би морало бити у ономе обиму који наређује србијански грађански законик, али требало би у принципу признати удови извесно право законског удовичког уживања до преудаје или