Branič

ДОКАЗНА ПРАВИЛА итд.

111

поступка, која гласи: „При доказивању ових правних наређења суд није везан за доказе, које су странке понудиле; он може у том циљу наредити по службеној дужности потребне извиђаје, а може се по потреби послужити и посредовањем Министра Правде. „Закон у цитираној норми не обавезује суд, да се при доказивању означених правних наређења држи понуђених доказа стога, што туђе право, привилегије и статути, поред пуне извесности о њиховом постојању, морају бити и текстативно утврђени или бар изнађен њихов прави правни смисао, а странке могу понудити такве доказе или чинити таква изјашњења на основу којих суд то не може утврдити. Услед овога искључени су сви докази поступка, који не могу да пруже суду тачан текст односно правни смисао ових наређења, а ти су: сведоци, вештаци и саслушање странака. Ако се има у виду то, да слободно судијско уверење налази нарочите примене баш код ових наведених доказа, а не и код других доказа поступка, које нисмо набројали, онда је извесно, да примени слободног судијског уверења нема места онда, кад се има да утврђује пос.тојање, текст ли смисао туђег права, привилегија и статута. Од овога може бити одступања код утврђивања обичајног права, где суд може, гшсле дате оцене вештака или исказа сведока, путем свога слободног уверења закључити, да ли је доказано да домаће обичајно право постоји и какав му је правни смисао. Према овоме, ако странке буду понудиле суду извођење других доказа, изван сведока, вештака и саслушања странака, у циљу да докажу постојање и текст односно смисао страног закона, привилегије или статута, суд ће одобрити извођење тих доказа, и ако је путем изведених доказа дошао до сазнања, да ова правна наређења заиста постоје а притом је закључио и њихов текст или бар правни смисао истих, он ће њиховом приме ном расправити спорни правни одношај. У противном, суд ће '■'ли наредити странци, да одређене доказе у предњем смислг поднесе или ће сам по службеној дужности, евентуално и посредовањем Министра правде, утврдити постојање, текст односно правни смисао туђег права, привилегије или статута. Друга група А) Правноснажна осуђујућа пресуда казненогсуда — § 364 грађ. парн. пост. „Ако одлука о спорној ствари зависи од доказа и урачунљивости извесног кривичног дела", па је парничном суду презентирана правноснажна осуђујућа пресуда кривичног суда или је за садржину исте суд сазнао, онда је парнични суд везан таквом пресудом, у колико се иста односи на доказ и урачунљивост дотичног кривичног дела. То је смисао норме у поднаслову. Несумњиво је, да ван садржаја ове норме остају случајеви: да кривични поступак није ни покренут; да је поступак покренут али да још није донета пресуда или је и донета али није постала правноснажна итрећи, да је донета пресуда по кривици и да. је она правноснажна,али је ослобођавајућа. У свима овим случајевима суд није везан оним што је утврђено током кривичног поступка или констатовано у пресуди, те у том погледу мо-