Branič

СУДСКА ПРАКСА

129

чајевима има узети као рок од кад тече застарелост било дан одузетог пуиомоћија било дан отказа. Странка дајући генерално пуномоћије адвокату овластила га је да изврши низ радњи по разним правним пословима који се тичу странке, и било би врло често штетно за адвокате и странку ако би морала следовати наплата одмах или најдаље до годину дана по извршеном послу, а сем тога сви ови послови извршени за странку по генералном пуномоћију имају се сматрати као наставак једног посла у погледу застарелости тужбе. На основу напред наведеног Апелациони суд налази да је призив у овом делу основан, па је са ових разлога и поништио нападнуту пресуду. Сем тога пресуда не може опстати и са разлога што први суд није појединачно ценио колико би тужиоцу требало досудити на име награде за послове означене у тужби под 1, 2, 4, 5, 6, 8, и 9, а досуђено свега у износу од 2.327.— динара, пошто је тужилац тражио одмеравање хонорара за сваки посао појединачно и поред тога извршени су одвојено. Ово је потребно да би и виши суд могао ценити појединачно досуђене суме § 571. т. 9. грпп. Најзад први суд није дао разлога ни о томе зашто је тужиоца одбио од потраживања изложеног у тужби под 10. нити се види да ли је ово тужбено тражење ценио или не — § 590. т. 3. грпп. и § 571. т. 9. грпп. на основу свега напред изложеног и § 590 т. 3. грпп. и 1 571. тач. 9. грпп. овај суд укинуо је пресуду првог суда и предмет упутио првом суду на поновну оцену и одлуку по извршности овог закључка — 613. т. 3. грпп." По ревизији туженика, Касациони суд у Београду закључком од 18. октобра 1937. год. Рек. 473. укинуо је закључак Апелационог суда, са разлога: „Туженик у своме рекурсном писмену побија закључак призивног суда са разлога, што није тачан навод, да је пресуда првога суда донета на неисправном чињеничком стању непотпуности поступка, тиме што је погрешно примењен материјални закон као и да је заснована на погрешној оцени доказа и погрешној правној оцени. Даље наводи: 1) да је призвни суд погрешио у тумачењу § 928. тач. б) грађ. зак. односно питања застарелости. 2) Нетачан је извод призивног суда, да пресуда не може опстати са разлога, што први суд није појединачно ценио колико је тужноцу требало досудити награде за послове означене у тужби од 1—9, пошто је тужилац тражио одмеравање хонорара за сваки посао одвојено, док му је досуђено укупно 2.321.— дин. Нетачан је и навод Апелационог суда, да први суд није дао разлоге о томе зашто је одбио тужиоца у погледу потраживања у тужби под 10, као и то што се не види, да ли је ово тужбено тражење ценио или није. Упуштајући се у оцену предњих рекурсних навода Касациони суд је нашао да су основани, јер је призивни суд погрешио, што је пресуду првога суда на основу § 590. тач. 3. и § 571. тач. 9. гупп. укинуо и предмет упутио истоме суду на поновну расправу и одлуку. Погрешно је тумачење призивног суда, у погледу § 928. б) грађ. зак., да ако адвокат има генерално пуномоћије, да се рок за застарелост адвокатске награде не може узети ни дан од када је пресуда постала извршна односно кад је постигнуто поравнање, већ да се има узети да застарелост тече од дана одузетог пуномоћија или дана отказа истог. Ово са разлога: што у смислу горе наведеног законског прописа, застарелост има тећи од дана када су послови били завршени, односно извршности одлуке, а застарелост од дана отказа пуномоћија узима се само код несвршених послова, а не код свршених као што је овде случај. Овакво гледиште базира на последњој алинеји § 928. б) грађ. зак. којим се ставља у дужност пуномоћницима да и у несвршеним парницама траже награду за протеклих 5 година, што ако не учине после тога рока наступа застарелост из тач. 1. овог законског прописа. Из § 928. в) грађ. зак. види се јасно, да у случајевима из § 928. б) застарелост тече и ако је рад про дужен. Према нахођењу Касационог суда, пресуда првога суда нема недостатака истакнутих у пресуди призивног суда — тач. 517. грпп., те се према томе пресуда првога суда може са сигурношћу испитати. А на име, што се на послове под 1, 2, 4, 5, 6 и 8 има применити рок застарелости како је напред наведено — т.ј. годину дана после сваког зацршеног посла 1 928.