Branič

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ СТРОГОГА ЗАТВОРА итд.

165

Александар Р. Миловић, судија Окружног суда — Прилеп. Ублажавање казне строгоге затвора и затвора стариЈим малолстницима (Тумачење § 30 таач. 3. Крив. Зак.) За старије малолетнике у пропису § 30. к.з. предвиђено је изрицање, одмеравање и ублажавање казни. Ово је дакле специјални пропис за ова лица, који се има само над њима примењивати. Други прописи Крив. зак. у овом циљу, на односна лица, не могу се примењивати, па ни они из § 71. Крив. зак., који говоре о ублажавању казни пунолетним лицима. Овај пропис (§ 30. тач. 3. Крив. зак.) је непотпун и као такав ствара озбиљне тешкоће: како у тумачењу истога, ради изналажења намере законодавчеве о ублажавању казне затвора и строгог затвора, тако и у примени истога у судској пракси, особито због тога што о ублажавању поменутих казни поменута одредба је непотпуна закон ћути! Мада се случајеви оваквог ублажавања свакодневно појављују код краткорочних казни лишења слободе, и овакви случајеви ублажавања односних казни, баш због празнине у поменутом пропису не могу доћи до свога изражаја. Ево у чему је празнина: Празнина у тач. 3. § 30. Крив. зак. очигледно се види, јер овај пропис нема одредаба које има пропис § 71. Крив. зак. који се односи на ублажавање казне пунолетним лицима. Тако, долази се до апсурдне казнене ситуације, да један малолетник, наравно старији, који би био учинио на пример дело из § 314.-1. Крив. зак. у друштву са једним пунолетним лицем не би се могасказнити затвором, већ би био кажњен строгим затвором по § 30. тач. 2. Крив. зак.; док пунолетно лице са применом § 71. тач. 4. Крив. зак. могло бити кажњено затвором, наравно, ако има места ублажавању уопште. Овакво стање стоји, ако хоће, да се ехргеззјз уегћ18 протумачи и примени поменути пропис о кажњавању старијих малолетника, кад већ не може, да се нб исте примени пропис § 71. Крив. зак. Да се пропис § 71. Крив. зак. не може нити сме применити на изрицање и ублажавање казне старијим малолетницима, цитирамо и мишљење г. Др. Душана Пеића, Врховног Државног тужиоца при Касационом суду у Београду, дато у својој књижици „Практична примена новог Кривичног законика и тд." које гласи: ,,Било је случајева, да су судови старије малолетнике кажњавали и непримењујући никако при одмеравању казне пропис § 30. К.з. већ су судили, као да се ради о пунолетним оптуженицима а малолетство узимано је само као олакшавајућа од иосно ублажавајућа околност, па им је казна или одмеравана у границама минимума и максимума односног законског прописа или ублажавана у смислу § 71. Крив. зак. Разуме се, да је ово саевим погрешно, јер § 30. К.з. гласи: „старији малолетник казниће се по овим правилима"," и онда долазе т. 1., 2. и 3. Тај законски пропис налаже дакле императивно начин кажњавања старијих малолетника" (стр. 11). Према овоме произилази, да би ублажавање, старијим мало-