Branič

ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О РЕУМУ

177

се § 843. не односи на непокретности и земље. Оваквим својим схватањем Касациони суд дао је за право Г-ну професору Живојину Перићу, који је још 1921 године у своме делу „О уговору о куповини и продаји", за одлуку Касационог суда из 1872. год., рекао: „Тешко је прихватити ту солуцију, једно стога што су прохибиције из § 843. г. з. основане на разлозима јавног морала и друго што би било неразумљиво да се уговори забрањени § 843. г. з. могу закључити код непокретних добара, која су обично много веће вредности него покретна добра". Из разлагања случајева судске праксе види се да постоји један случај, где је суд покушао да уговор о реуму подведе под један пропис који говори о залози а то је § 318. г. з. Ми смо пак већ изнели веровање да се овакво резоновање у вези са реумом не може прихватити. Отуда би се могло закључити да баш по овом питању постоји у судској пракси извесна празнина која -би потицала из недостатка случајева у којима се расправља правна страна — суштина реума. И по томе би било немогуће нешто одређеније рећи о правној природи о реуму према нашој поратној судској пракси. Кад смо већ констатовали да судови код уговора о реуму, који се појављивао са побочним уговором, најчешће оперишу са често спомињаним § 843. г. з., чији је значај општег карактера, намеће се питање: постоји ли у нашем грађанском законику пропис којим је изричито предвиђено уговарање реума? У вези са одговором на ово питање треба одмах нагласити да се најчешће помиње § 318. г. з. Да ли се у овом параграфу може наћи оно, што би се позивањем на њега хтело устврдити? У § 318. г. з. стоји: „Заложену ствар зајмодавац употребљавати и с њоме се служити није властан; осим ако није то од стране господара заложене ствари нарочито дозвољено". За схватање обима дозволе коју господар заложене ствари даје повериоцу да се њоме служи баш на основу овог прописа, потребно је исправно протумачити његову прву реченицу. Важно је разјаснити: шта значи „употребљавати" а шта „служити се њоме". Да ли постоји нека разлика између онога што изражавају ове две речи или су, можда, синоними? Ако се прихвати ово друго, онда би изашло, да је у питању плеоназам. Ако се, пак, има на уму да је за нашег законодавца речено да економично употребљава изразе, не би се могло прихватити мишљење о постојању плеоназма код овог параграфа. По једном мишљењу, овде се ради једино о томе и ни о чему другом. Друго мишљење заступа супротну хипотезу. По њему реч „употребљавати' задржава своје граматичко значење док би израз „служити се њоме" био употребљен у смислу плодоуживати. У сваком случају, иако би се претпоставило да има неке разлике међу изразима у питању, верујемо да се не би могла одржати претпоставка да се израз „служити се" има схватити у смислу дозволе плодоуживања. Како је пак за уговарање и постојање реума битна дозвола плодоуживања, излази да позивањем код реума на § 318. г. з. није ништа речено о природи овог уговора, јер се он на њега и не може односити, чиме отпада и претпоставка о предвиђености реума у § 318. г. з. Побочни уговор који се овим прописом, као одступање од принципа забране употребљавања заложене ства-