Branič

148

„Б Р А Н И Ч*

Од 1931. год., када се Срески суд за град Београд уселио у Крунску ул. бр. 13, па до 1. јануара 1938. године ступили су на снагу, поред осталих закона и уредаба, и Закон о земљишним књигама, Закон о грађанском парничном поступку, Закон о ванпарничном поступку, и Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова. Цитирали смо само најглавније производе новог законодавства, јер су и они довољни да покажу знатно проширен обим стварне надлежности среских судова. Дакле, закони се нижу, сваки од њих доноси нову надлежност, тражи нову поделу рада и организацију пословања, а просторије остају увек исте. ! ) Свима вама су позиати поменути нови Закони и Уредбе и сви ви знате шта је по њима све стављено као ново у надлежност среских судова, али ми ћемо ипак, узгред, тек илустрације ради, поменути оне од најглавнијих. Узмимо, напр. нови Закон о грађанском парничном поступку, који је ступио на снагу 1. јануара 1934. год. По том закону срески судови постали су надлежни за грађанске спорове до вредности 12.000.— дин. Док су по закону о устројству среских и окружних судова од 26. новембра 1930. год. били надлежни само за вредност до 5.000.—дин. Даље, по овоме закону срески судови су постали надлежни за отказ станова и решавање по приговорима на закључке о отказу; за решавање по споровима о очинству ванбрачног детета и обавезама које има по закону ванбрачни отац према матери и детету; за издавање платних налога по прописима мандантног, меничног и чековног поступка, када је вредност спора до 12.000.— динара, итд. итд. Закон о судском ванпарничном поступку, који је ступио на снагу 26. јануара 1935. годике, осим установљене делимичне надлежности среских судоза за поништај исправа, није у многоме изменио обим њиховог рада. Али опширност овог закона и његова компликованост стварали су такође тешкоће среским судовима, јер је требало закон темељно проучити, увести нов начин рада, обучити особље, спремити формуларе итд. Долази, затим, Закон о земљишним књигама и Закон о извршењу и обезбеђењу, који су на територији Касационог суда у Београду из основа променили: 1) систем доказа о својини на непокретиим имањима, поступак у вези са преносом непокретних имања, стицањем хипотеке итд., и 2) систем извршења и обезбеђења. — Мала одељења, која су се иазивала интабулациона одељења, морала су, по сили закона, постати читави уреди, (земљишно-књижни суд—грунтовница), а целокупан посао око извршења и обезбеђења, који је, изузев доношења кратких решења о обезбеђењу од стране судова, био потпуно у надлежности управних власти, прешао је у пуном свом обиму у компетенцију среских судова. Као што се види, нови закони нису само пребацивали нове надлежности на среске судове, већ су доносећи и потпуно нове Ј ) Истина, - пре дв.е године од прилике, суду је у истој згради стављено на расположење још неколико соба, али прилаз за те собе тако је незго.дан, а саме-с-абе потпуна, тесне,. замрачене и без ваздуха, да је, управо, штета, што су се ова одељења нашла у .истој згради, јер би се иначе морало још много раније звонити на узбуну.