Branič

ПИТАЊЕ ПРОСТОРИЈА И ОСОБЉА и т. д.

149

институцијс, среским судовима стављали у задатак, да у исто време поставе темеље за тачно и исправно спровођење нових закона. За овакве тешке задатке требало је припремити судије, тре-бало је припремити судске приправнике и остало особље, најзад, требало је припремити довољно кредита. Да ли се сме очекивати и са каквим правом од судија, који су за све време и без престанка били на својим редовним дужностима, да темељно проуча вају нове законе да се аутоматски, ступањем нових закона на снагу, спреме за њихово стриктно спровођење. Није ли овде требало благовремено издвојити известан број судија, судскиз: приправника и осталог особља и помоћу одржавања курсева -омогућити тачнију примену закона приликом њиховог ступања у живот? Зар није било за препоруку да се пре доношења нових закона, или бар пре одлучивања о датуму њиховог увођења у жи ■ вот, изврши с једне стране преглед свих судова у земљи и оценм ,да ли судске зграде, с обзиром на број просторија, могу да приме. нова одељења предвиђена новим законом и да се, с друге стране. изврши ревизија по свима судовима и тим путем усганови ко лико је и која врста особља потребна да се нове надлежност;: среских судова могу успешно да обављају? Најзад, зар се смело пропустити и озом приликом давно очекивано решење по пи тању регулисања плата и принадлежности судија и осталог судског особља, када им се стављају у дужкост тако деликатни задатци да поставе основе за исправно функционисање нових, веома сложених и компликованих закона? Број питања овим се не исцрпљује, напротив, у вези са ступањем на снагу нових закона, могло би се поставити још ни: ; ; других, али све то је без дејства, јер и по онима које смо вен поставили и која би се могла још изложити, одговори су свимл познати. Чињеница је да су нови закони донети, а да је у псгледу судија, осталог особља, судских зграда и кредита остало све по старом. Све ово указује, несумњиво, да је ситуација тешка код свих судова у земљи, а специјално код оних среских судова који су овако изненада, за кратко време добили низ нових задатака ; својој надлежности. Међутим, посебан положај среског суда за град Београд и постављени циљ данашње конференције, упућују нас да се у даљем излагању задржимо на њему и да првенствено тражимо њему лека. * У § 5. Закона о уређењу редовних судова за Краљевину Југославију од 18. јануара 1929. год. предвиђено је да се законо л може према потреби у градовима са већим бројем становникл установити и више од једног среског суда и с друге стране да с . може установити један срески суд за два мања среза, као и виш : среских судова на подручју једнога среза. По закону о устројству среских и окружних судова од 26. новембра 1930. год. на територији предкумановске Краљевине Србије установљено је 77 среских судова. По правилу сваки управнп -срез, добио је свој срески суд, а учињен је само изузетак у 8 случајева где је установљен један срески суд за по два среза. Град Београд је такође цењен као једаи срез и по истом закону добио