Branič

КАЖЊАВАЊЕ ЗЛОСТАВЕ итд.

153

по пријему комисијског извештаја, приступило спровођењу комисијског налаза. Не заборавимо да Закон о извршењу и обезбеђењу пружа још један нов извор прихода државној благајни, јер се више извршења не могу тражити актом са 10.— дин. таксе, већ се и овде нижу тарифни бројеви Закона о судским таксама према вредности траженог извршења. 3 )

Џр. Тихомир Васиљевић, судија Окружног суда — Смедерево. Кажша^ање злоставе по Југословенском кршичном Законику I. Од ступања на снагу кривичног законика раздваја нас скоро једна деценија, па ипак извесан број питања од већег практичког значаја стоји отворен и пракса према њима нема један одређен став. То нарочито важи за спорна питања код кривичних дела која долазе у надлежност среских судова. Једини виши суд који расматра одлуке среских судова је окружни суд. Често ни он сам нема одређено мишљење о спорним начелним питањима, или што је још горе, сваки окружни суд има своје различито гледиште. Тако рад ових судова на стварању једнообразне праксе има минималан значај. Неки општи закључци из њихове праксе не могу се извести. Могућност да спорна питања код ове врсте дела буду предмет расматрања пред апелационим одн. касационим судом, је мала. То би могло да буде у случају стицаја кривичних дела, када окружни суд поред дела из његове надлежности, суди и дела из надлежности среског суда. Тада би и највиши судови били у могућности да се изјасне по питањима материалног права која интересују срески суд. Но и у тим случајевима до овога не долази. Сва пажња суда и странака усредсређена је на теже дело, и спорног питања не дотичу се ни странке у правним лековима ни суд у својој одлуци и оно не добија своје решење. Постављањем захтева за заштиту закона касационом суду, та би се питања могла расправити. Државна тужиоштва међутим нерадо достављају спорне случајеве вишем држ. тужиоштву, а од овога само мали број доспева до врховног држ. тужиоца. По нашем мишљењу то бива због тога што државни тужилац страхује да не окрњи своју репутацију доброг правника, залажући се у једном спорном случају за тезу која на крају може да се покаже као неоснована. Једно од тих стално отворених питања је и питање: да ли је злостава инкриминисана садањим кривичним закоником, и ако јесте у коме његовом пропису. Одмах морамо да напоменемо да питање није безначајно. Злостава није ни мало ретко кривично дело. Из саме теориске дефиниције злоставе („поремећење телесног благостања или проузроковање телесног нерасположења"), види се да су њени облици врло разноврсни. Ту долазе: гурање, шамарање, батинање, чупање, излагање топлоти и хладноћи, глади, жеђи, поливање, пљување, насилно опијање и

3 ) Види реферат о конференцији у белешци у овом броју Б р а н и ч а где је објављена и резолуција том приликом донета.