Branič

СУДСКА ПРАКСА

255

Кад призивалац не поступи по наредби суда да уклони недостатке у призиву —§ 561. т. 1. и 5. гр. п. п., онда је дужан, да такав призив одбаци првостепени а не призивни суд. (Закључак Апелационог суда у Београду Р.367/38. од 21. фебруара 1938. г.). У правној ствари Д. 3. противу Д. Ђ. због отказа стана, тужена Д. на пресуду Среског суда за град Београд П.2318/37. изјавила је благовремено призив. Како призив није био потписан одадвоката го је Срески суд закључком позвао тужену Д. да у року од пет дана приведе адвоката да потпише призив—§§ 561. т. 5. гр. п. п. у в. § 184. гр. п. п. Тужена у означеном року није привела адвоката па је суд све списе аоставио призивном суду. Окружни суд за град Београд закључком Пл. 1044/37. од 11. новембра 1937. г. одбацио је призив тужене као недопуштен са следећих разлога: „испитујући призивне списе у см. § 564. гр. п. п., призивни суд је нашао: Срески суд за град Београд је закључком својим од 10. октобра 1937. год. на основу § 184. гр. п. п. наложио призиваоцу — туженој да у року од 5 дана приведе суду адвоката ради потписа призивног писмена. Тужена је овај закључак по гласу доставнице примила на дан 23. октобра 1937. год., али по истом није поступила. Па како по § 561. т. 5. гр. п. п. призивно писмено мора бити потписано од адвоката да би било ваљано и призив допуштен, и како призивалац — тужена није поступила по поменутом закључку Среског суда, односно није призивно писмено снабдела потписом адвоката, то је призивни суд на основу §§ 565. т. 2. и 557 од II. гр. п. п. и донео одлуку као у диспозитиву". У овом случају видимо да су оба суда стала на исто становиште а наиме да призив не потписан од адвоката има да одбаци као недопуштен и то призивни суд а не првостепени суд. Мећутим, у овом другом случају који доле износимо Окружни суд за град Београд није остао при овом свом ранијем гледишту, већ је достављене списе парнице П. 6218/37. вратио Среском суду под бројем Пл. 183/38. да овај оцени да ли се такав призив може доставити призивноме суду с обзиром на прописе §§ 183. и 184. гр. п. п. у в. § 60. Уредбе о судском послоннику. Срески суд за град Београд изазвао је сукоб надлежности па је Апелациони суд у Београду решавајући о појављеноме сукобу донео закључак Р.Бр. 367/38. од 21. фебруара 1938. г. да је за доношење одлуке о овом спорном питању — о одбацивању призива надлежни Срески суд а не призивни суд. Образложила је следеће: „По расмотрењу акта спора, а поводом појављеног сукоба надлежности Апелациони суд нашао је: да се у овом сукобу надлежности нојавило спорно питање између Среског суда као првостепеног и окружног као призивног о томе, који је суд надлежан за доношење одлуке, када призивалац по наредби суда да уклони недостатке у призиву није поступио, срески као првостепени, коме је призив и достављен и који је у см. § 183. гр. п. п. позвао туженог, да иризив саобрази пропису § 561. гр. п. п. или окружни као призивни упуштајући се у оцену овог појављеног сукоба надлежности, Апелациони суд налази, да је за доношење одлуке по овом иитању надлежан Срески суд за град Београд, са разлога: када је прописом § 183 гр. п. п. суд сваког степена овлашћен да оцеии да ли писмено, које му се подноси, има формалних недостатака и када је срески суд у опште по службеној дужности позван да позове странку, да ове недостатке уклони — § 184 гр. п. п. — онда је срески суд као прималац писмена правилно поступио када је наредбом позвао, да свој призив допуни у толико што ће исти бити потписан од стране адвоката. Па како тужени по овој наредби суда није поступио, срески суд, као издавалац наредбе, био је дужан да донесе онлуку о томе, какве ће правне последице за туженог наступити услед неодазивања овој наредби суда, а не да непотпун призив шаље окружном суду као призивиом на одлучивање, што је противно наведеним законским прописима и § 60 уредбе о суд. послов. Зато је Апелациони суд донео одлуку као у диспозитиву § 42 гр. п. п.". Драг. Д. ГерасимошЛ, судија Среског суда за град Београд.