Branič

256

,Б Р А Н И Ч"

Пречи је у праву наплате раније обезбеђени интабулисани поверилац тестаменталн 1Г наследника из заоставштине декујуса од доцније интабулацијом обезбеђеног легатара оставиоца, пошто је потраживање по легату тражбено право легатара према тестаменталном наследнику, а не стварно право. Н. Н. тужбом својом преставио је да је Извршни одељак У. Г. Б. на дан 20. марта 1933.. год. продао на јавној лицитацији имања дужника М. Ђ., која је овај нсаледио од пок. Ј. С. и добивену суму на име купо-продајне цене послао Окружном суду за град Београд. Да је тужилац Н. Н. закључком Окружног суда за град Београд Р-5760/34. упућен на редовну грађанску парницу противу туженика М. Р. с налогом да докаже прече право наплате свога интабулисаног потраживан а на продатом имању од потраживања туженика М. Р. као легатара-повериоца масе пок. Ј. С. Да тужилац Н. Н. има интабулисано заложно право на продатом имању из кога потиче депозит према поднетим доказима те је према томе он пречи у праву наплате из депозита добивеног продајом имања с погледом на прописе §§ 34., 52., 304., 306., 312., 320., 327. и 394. грађ. зак. За доказ поднео је: распоредно решење МБр. .87893/33. нз кога се види да је пок. Ј. С. имање продато на јавној лицитацији, из кога потиче овај депозит, оставио М. Ђ. као своме тестаменталном наследнику, под теретом исплате легата туженој М. Р.; затим решење о упуту на спор као и извршна решења за своју тражбину. Тужена М. Р. у своме одговору на тужбу оспоравајући у основи првенство тужиоцу навела је, да је тужиочев дужник М. Ђ. тестаментални наследник Ј. С. под теретом исплате остављеног јој легата од стране Ј. С. из продатог имања на јавној лицитацији. Па како тестаментални наследник М. Ђ. дужник тужиоца Н. Н. није извршио тестаменат исплатом остављеног јој легата нити платио наследну таксу, то није ни постао наследником у см. чл. 116. и 126. неспор. правила. Сем овога, тужилац Н. Н. је поверилац наследника М. Ђ., док је тужена поверилац заоставштине Ј. С. и као таква има прече право наплате од свих поверилаца наследникових. Поред привилегије коју легат по закону ужива тужена се је за своју тражбину обезбедила и прибелешком на продатом имању. Окружни суд за град Београд пресудом својом По-251 од 6. фебруара 1937. год. одбио је тужиоца Н. Н. од тражења са разлога: „Међу странкама је неоспорно да тужилац тражи прече право наплате из спорне суме по основу дуга који потиче од тестаменталног наследника, а из наслеђене имовине, док међутим тужена странка тражи прече право наплате по основу легата из имовине коју је дужник тужилачке стране наследио под теретом исплате и овога легата. Из решења Среског суда, које је приложено уз тужбу види се да је тужилачком Н. Н. одобрена прибелешка за спорно потраживање на дан 26. априла 1932. године, док се из решења Среског суда за град Београд приложеног у одговору на тужбу види да је за обезбеду потраживања тужене М. Р. одобрена интабулација на дан 14. новембра 1932. године. Према овоме тужилац је стекао обезбеђење пре тужене и када би прече право наплате било зависно од тога која је страна пре стекла обезбеђење, онда би у овом случају тужилац био у праву. Међутим по нахођењу суда у овом случају није од утицаја питање ко је од парничара раније стекао право обезбеђења, већ је од утицаја питање ко се има сматрати за дужника тужилачке стране, а ко тужене стране , као и то: из каквих основа проистичу ова потраживања. Међу странкама је неоспорно да се наплата потраживања и тужилачке и тужене стране из имовине пок. Ј. С., коју је наследио М. Ђ. Међу странкама је неоспорно и то: да потраживање тужилачке стране потиче од дуга М. Ђ., док међутим потраживање тужене стране потиче од легата, који је туженој оставио Ј. С. и који је легат према решењу о наслеђу, наследник М. Ђ. дужан да исплати. Па како потраживање тужилачке стране потиче од дуга наследника М. Ђ., а потраживање тужене од легата који је оставио Ј. С. и како је М. Ђ. оглашен за наследника имовине пок. Ј. С. под теретом исплате и овога легата, то суд налази да наследник М. Ђ., према чл. 116.—126. неспорних правила није ни стекао право да располаже са наслеђеном имо-