Branič

ПРИКАЗИ

265

них проблема најновије криминалогије, који има не само чисто теоретско него и велико практично значење. Упознавање типова злочинаца служи законодавцу као ослонац при одређивању сретстава за сузбијање криминалитета. Типологија се дели на ециолошку, криминалио-политичку и — да је тако назовемо — спојну (комбинована ециолошка и криминално политичка). Ециолошка типологија разврстава злочинце према факторима или тачније да рекнемо према узроцима криминалитета. Криминално-политичка опет проучава способност злочинаца за поправку и сретства (превентивна и репресивна) потребна за постизавање одговарајућих циљева. Спојна према томе, као што јој и име каже, комбинује проучавање једних и других околности споменутих у прве две под врсте типологије. К овима долазе још и типологија, која произилази из раздеобе кривичних делања, па у неким случајевима ствара посебне типове злочинаца и криминално-полицијска, која првенствено служи практичним потребама и циљевима истраге. После тога писац даје преглед старих доктрина по овом питању. Систематско проучавање типова злочинаца почиње тек у другој половини 19. столећа. Ту су Ломброзо, Фери, Лист, Ашафенбург, Сауер, психоаналитичари и остали. Фери разликује 5 врста злочинаца (разуме се, то су основни типови): рођени, умоболни, из навике, случајни и из страсти. Листова раздеоба базира на различности спољних и индивидуалних узрока, на основу чега дели злочинце на акутне и кроничне, тренутне и злочинце по стању (2иб1апс15Уегћгесћег). Међу кроничнима разликује поправљиве и непоправл>иве. Даље аутор излаже гледишта Ашафенбурга, Сауера, психоаналитичара Гарофала, Хафтера и ост. Ломброзово учење о рођеном злочинцу није се могло одржати и критиковано је са свих страна. Исто то важи, иако у мањој мери, и за Феријево схватање, да су сви злочинци у већој или мањој мери абнормална бића. Како су Ломброзо и Фери сами увидели, да се под њихов „антрополошки тип злочинца" не могу стрпати сва лица, која дођу у сукоб са кривичним закоииком, почели су разликовати праве и неправе (псеудо) злочинце. Међутим обележја „рођеног злочинца" имала су и лица, која уопште нису учинила никакво кривично дело и то би онда били „потенциални" (будући) злочинци. Тако су се Ломброзо и Фери сасма заплели у својој теорији о рођеном злочинцу, па је Фери чак тврдио, да „рођени злочинац може и кроз цео живот да не учини ни једно кривично дело ако само живи у повољним животним приликама". Криминално-антрополошка типологија је статична, т. ј. она проучава злочинца као једно готово стање, које се даље не развија и не може изменити. Насупрот томе дошла је нова динамичка концепција, чији је главни претставник Мезгер. Та концепција објашњава процес постанка и формирања злочиначких типова. Једно те исто ливд у разним периодама свога живота може прећи и разне фазе злочина. Тако професионални злочинац свакако је првенствено био злочинац-почетник, па се постепено формирао у злочинца од заната. Коначно аутор изводи закључке, у којима каже, да нису апстрактне теорије него потребе живота дале потстрек за типизирање злочинаца. Модерна криминологија разликује злочинце ексогенике и ендогенике, акутне и хроничне, поправљиве и непоправљиве (тешко поправљиве). Критериј за разликовање прве скупине углавном је ециолошког значења. Ексогеници долазе у сукоб се крив. зак. већином услед спољних узрока, док ендогеници услед унутарњих разлога, укорењених у њиховој природи, која инклинира ка вршењу злочина. Писац затим анализира поједине скупине горе означених типова злочинаца и на концу констатује, да свагдањи живот ствара најразноврсније типове, тако да је просто немогуће све злочинце у целости класифицирати. Свако типизирање злочинаца може имати само своје релативно значење и важност. Делу је додат и један резиме на француском језику, како је то уобичајено код свих чланака, који излазе у „Зборнику знанствених расправа Правног факултета у Љубљани". Др. Ј. Кулаш, адвокат. Шутопд. Агоп: „I а 5 о с 1 о 1 о д ! е а 1 1 е ш а п д е соп1етрогајпе", РагЈз 1938. Рејмон Арон покушао је да у овом свом одличном делу објасни новију немачку Социологију и њен значај. Под речју „савремена" писац разуме стремљења последних деценија. Социологија је у Енглеској и Фран-