Branič

358

,Б Р А Н И Ч"

вичних дела утиче на одређивање стварне надлежности судова. Законодавац није имао поверење у среске судове јер је за њих предвидео кратак и сумаран поступак, па је тежа кривична дела оставио судији појединцу окружног суда, не из разлога што ће овај судија бити објективнији или способнији у бољој примени закона, већ што је поступак код окружног суда сложенији и предвиђа опсежније припремање главног претреса па тиме (постуиак а не судија) даје веће гарантије за правичнију и тачнију одлуку. Надлежност среских судова одређује кривични поступак својим §-ом 9. Остављамо на страну све тачке овог прописа те ћемо имати у виду само његову другу тачку, која је у својој првобитној редакцији гласила: „Срески судови су надлежни, 2 за цео првостепени поступак о преступима старијих малолетника и пунолетних лица, за које закон предвиђа казну затвора (строгог затвора) највећом мером до једне године или новчану казну, или обадве или само новчану казну". На први поглед — површно посматрајући — изгледало би да срески суд може кажњавати „највећом мером до једне године". У већини случајева ово је тачно и није нам познат до сада ни један случај у пракси да је срески суд некоме изрекао једном пресудом већу казну од године дана затвора (строгог затвора). Неспорно је дакле, да срески суд суди по оним делима „за која закон предвиђа казну затвора највећом мером до једне године". При одмеравању казне срески суд може једном лицу за једно дело одмерити и максимум. у износу од годину дана затвора, ако се буду стекле „све околности које утичу да казна буде већа". Имајући у виду § 70 к. з. који говори о одмеравању казне и који лимитативно набраја отежавајуће околности, срески суд може, дакле, да казни једно лице за једно дело казном са годину дана затвора, Сасвим је јасно да оваква пресуда не мора да падне у окружном суду, јер је срески суд стварно надлежан за пресуђење по једном таквом делу, а то што би он одмерио максимум казне од годину дана због постојања отежавајућих околности, ирелевантно је за оцену оправданости пресуде. Појављује се питање, шта ће бити ако се деси случај (што је врло често у пракси) да једно лице у исто време одговара пред среским судом за више дела која су у реалном стицају § 62 к. з. — а за сва та дела је стварно и месно надлежан срески суд? Такође се појављује питање и у случају да једно исто лице одговара за једно дело, али је у смислу § 76 к. з. у поврату? Може ли срески суд у ова два случаја изрећи и већу казну од годину дана затвора или ће и у овим случајевима те кривице казнити „највећом мером до једне године" — како се изражава законодавац у § 9 т. 2 к. п.?, Не би се овде појавила тешкоћа ако једно лице истовремено одговара (н. пр.) за шест кривичних дела из стварне надлежности среског суда, па се појаве олакшавајуће околности те се судија одлучи да му за сва та дела одмери укупну казну од годину дана. Тешкоћа би се десила ако би се појавиле отежавајуће околности. Узмимо случај да једно лице одговара за једно дело