Branič

362

„Б Р А Н И Ч*

он добро владао; јер се, вели, ова констатација о добром владању не може односити само на његов морални приватни део живота, него и на онај део живота у којем је извршивао своје пословање у радњи. Најзад, жалилац поводом наведене повреде формалног закона, наводи и то, да је пресуда у противусловљу са стањем списа. Она оптуженика осуђује да је као стечајни дужник направио три трговачка посла и зато га кажњава, а он у ствари у доба прављења тих послова није у опште био под стечајем, те није ни могао бити стечајни дужник. Оценивши напред изложене наводе, Касациони суд је нашао да наведена повреда формалног закона озн. у § 336. бр. 6. с. кр. п. у даном случају постоји, а са следећих разлога: Према науци кривичног права и сталној јудикатури овога Касационог суда, за постојање преступа нехатног (простог) банкротства означеног у § 345. К. з. мора бити утврђена каузална веза између једне или више нехатних радња означених под 1.—5. поменутог законског прописа и пада оптужениковог под стечај. Окружни суд је у нападнутој пресуди установио да је над имовином оптуженога отворен стечај 27. децембра 1930. г. али није установио и напред наведену битну чињеницу, мада је према напред изложеноме ово био дужан учинити, те се услед овога појављује непотпуност у у разлозима нападнуте пресуде у погледу једне важне чињенице. Исто тако постоји ова непотпуност и у томе: што Окружни суд, установивши као чињенице да је оптуженик, знајући за своју неспособност плаћања, правио нове дугове, исплатио већ постојећи дуг, на време није предложио суду да му се отвори стечај, није у исто време установио и чињенице из којих суд изводи да је оптуженик знао за своју неспособност плаћања. Стога је Касациони суд, уваживши ревизију оптуженога у погледу наведене повреде формалног закона као основану, на основу § 346. од. 1. бр. 2. с. к. п. — морао пресуду Окружног суда да поништи и да донесе одлуку изложену у диспозитиву овог решења. Ма да је еакупац и поред делимичне неупотребљивости вакупног добра плаћао закупну цену у пуном износу, не користећи се правима ив § 682 граЈј. вак. инак, у смислу § 22 истог вак., кка враво, да тражи редуцирање већ плаћене кирије у спору, којк би вакуиодаваи доцније повео оротиву њега аа дуговану кириЈу. (Одлука Опште седнице Касационог суда од 11. маја 1938. год. Рев. 2236|37ј2.). Заступннк тужиоца С.К.А. назео је, да је тужени Милан остао дужан његовој власгодавци, као закупац стана, на име кирије за месеце фебруароктобар 1931. год. закључно као и за воду и остало 18750. дин., па је тражао да га суд осуди на плаћање горње суме са интересом и трошковима. Тужени М. је депоновао новац код суда с тим да се никоме не издаје док тужилац не докаже своје право. У одговору пак на тужбу изјавио је, да тужилачкој страни кирију за означене месеце није исплагио само због тога, што је закупље ни стан од почетка закупа 1. маја 1929. год. до иселења био у неупотребљивом стању, јер је вода од кише и отопљеног снега, због неисправног крова, кроз таван допрла у сва оделења његовог стана тако да он — тужени — није могао искоришћавати свој стаи онако, како би требало, Према томе тужилачка страна нема право на целу кирију за све време трајања закупа, већ се иста има редуцирати у сразмери са неупотребљивошћу закупног добра, што месечно, према протоколу вештачења, износи 1200.— дин. Зато је у смислу § 682. грађ. зак. истакао своје противтражење у износу од 36.000. дин. Окружни суд за град Београд својом пресудом од 22. Јуна 1935. год, По § 515 осудао је туженог на плаћање целокупвог износа кирије, Што се тиче противтражења туженог, које представља редукцију кирије од 1. маја 1929. год., односно од почетка закупа па до иселења 31. октобра 1931. год. у сразмери са неупотребљизошћу стана због прокишњавзња суц је нашао, да исто није доказао па га је одбио од тога противтражења са следећих разлога: Што протокол вештачења, које је вршено пре спора, не може да буде доказ о противтражењу, јер је вештачење једносграво. Осим тога, по § 687. грађ. зак. закупац је дужан, по свршетку закупа, вратити ствар у озом стању, У коме га је и примио ила као што је уговорено. Како је међутим ззкуподавац према пропису § 681. грзђ. зак., дужаз да стаар преда у употребљивом стању, то значи да постојн претпоставка, ако није што друго уговорено, да је закупац