Branič

ПРИКАЗИ

393

као и сва француска учења, либерално и преставља индивидуалистичко схватање односа појединца са државом, где се у првом реду води рачуна о појединцу. Ми смо опет под стварном или претпостављеном владом државе као такве. Наша воља се утапа у ону државну. Држава нас ништа не пита када нас узима под своје окриље и сматра нас својим поданицима. Ми би били за систем у коме би се воља појединца у питањима држављанства више поштовала. Држављанство је један у ствари формуларни уговор, уговор по пристанку, који држава нуди или намеће појединцима, али тај уговор не треба да буде тежак за грађане, да га они подносе као један терет. Мора се водити рачуна и о појединцу и његовом пристанку. И многи други проблеми изучени су стручно, са јаким аргументима за схватање које се прихвата и брани. Нарочито два питања су јасно изложена, оно у вези са стањем лица без држављанства и оно које се појављује код лица са више држављанства. Случајеви у пракси врло често изазивају многобројне правне проблеме за чије решење писац нуди објективна и добро образллжена решења. С погледом на слабо обрађену науку о држављанству код нас и на стручна излагања пишчева, можемо препоручити ово дело свима онима, које питања у вези са држављанством интересују. Поред теориских поставки, за теориске студије, постоје многобројна практична решења, те је тако ова књига и један практични приручник за питања о држављанству. Др. Фрањо Жилић и Др. Мирослав Шантек: Прописи о наследној и даровној такси. Загреб, 1938. Издање „Типографије" Д. Д. (Латиницом). У претераном напору да се од такса наплати што више, дошли су нови прописи о наследној и даровној такси, као и такси за пренос непокретног имања услед смрти или услед даровања међу живима, који код нас ступају на снагу 1. јануара 1939. год. и који ће имати за ефекат поскупљивање послова обввљених пред судом. Велико је питање међутим, да ли ће овакав начин наплате такса донети држави онај приход који је она од њих очекивала. Коментатори г.г. Др. Жилић и Др. Шантек, пошто су дали одличан коментар ванпарничног поступка, протумачили су и ове нове прописе стручно и зналачки, по већ утврђеном систему приликом коментарисања ранијих закона. Њихова објашњења, уз одговарајуће зак. прописе, биће драгоцена за оне на које ће се исти прописи примењивати, јер су јасна и тачна, као и веома прегледна. Она ће допринети, да се многа спорна питања у вези са применом ових прописа правилно реше пред судом, те су зато за препоруку, нарочито адвокатима. Др. Љубомир С. Дуканац: Порез на промет. — Београд, 1938. Издање пишчево. У низу радова и дела која је у последње време објавио г. Др. Љубомир С. Дуканац, недавно изабрани доцент Правног факултета у Београду нарочито се истиче рад који приказујемо. И ово дело има све хвалитете ранијих пишчевих дела о којима је било речи када смо их у Б р а н и ч у приказивали, т. ј. солидну документацију, одлично познавање проблема, нарочито са научно-теориске стране и лак стил. Са све већим државним потребама држава је проналазила све веће изворе прихода. Тако је опорезован и промет који иначе тешко подносе порески обвезници. Али овај порески облик врло је погодан за државне власти, јер му је наплата релативно лака, без обзира на поремећаје кое он својим постојањем изазива. Писац своја излагања отпочиње теоријом о подели пореза на непосредне и посредне, у науци веома спорној, са свом ширином и документацијом. Из тих излагања видимо, да питање није само теориско, већ да има своје далекосежне практичне последице. Ово нарочито још и с тога, што наше државне власти нису на чисто са тим, у коју категорију долази порез на промет, што се види и из расписа које писац објављује. Овај порез махом се појављује у несређеним временима и тешким државним