Branič

398

„Б Р А Н И Ч"

НЕКРОЛОГ * ЕДГАР АЛИКС (ЕПСАКО АЕЕ1Х> Друге половине месеца јуна 1938. године француска наука изгубила. је једног од својих одличних претставника: у Паризу је умро Едгар Аликс, декан Правног факултета париског Университета, у шесдесет четвртој годинн. Пок. Аликс је универсално познат као професор финансиских наука и један од најснажнијих фискалних стручњака Француске. Проф. Аликс је пореклом из Нормандије. Захваљујући својој обдарености и вредноћи брзо је направио универзитетску каријеру, уживајући поштовање својих колега, наклоност својих ученика, дивљење својих читалаца и пажњу својих слушалаца. Писао је доста, а од свих списа најважније му је одлично и опсежно дело ТгаНе с1 е 5 зсЈепсез {јпапсјегеб, које је доживело више издања и из кога су црпле знање многе генерације правника, привредника и финансијера, како из саме Француске тако и из других земаља. Као професор пок. Аликс је уживао велике симпатије иностраних слушалаца његових предавања и на њих је обраћао нарочиту пажњу, свестан француске величине, имајући смисла за гостопримство и уверен да. „за Француску нема боље инвестиције од пресађивања француског духа и француске културе међу синове других народности", које је речи потписани чуо из уста пок. Аликса, 1935. године, приликом делења награда. на Правном факултету у Паризу, на једној свечаности која доста личи на традицију српске школе о Светом Сави. Проф. Аликс је уживао симпатије и југословенских студената на Правном факултету у Паризу, који су га уважавали и често умољавали да им он буде претседник тезе и били врло задовољни ако им се он налазио у комисији приликом одбране тезе. У том погледу проф. Аликс је уживао међу југословенским кандидатима. за докторат из финансиских наука ону репутацију коју кандидати за докторат из међународног јавног права осећају за г. ОеоиНге (Зе !а РгасЈеПе или кандидати за уставно и државно право за г. О. 0ј<3е1-а. Али је исто тако пок. Аликс био задовољан Југословенима, љубазно се примао да им. буде претседник тезе и радо учествовао као члан жириа када Југословени бране докторске тезе, дајући им често и предговоре за друго издање њиховог рада, које је намењено широј публици. И поред велике љубави за наставу науке о финансијама и врло завидног успеха у њој, проф. Аликс није се у својој делатности ограничио на професорски рад. Он је у исто време узимао видног учешћа у раду разних друштва за проучавање привредних и финансиских проблема. Тако је био и претседник Друштва политичке економије у Паризу, на чије закључке обраћају озбиљну пажњу финансиски, привредни и политички кругови Француске, па и иностранства. Свестрано познавање финансиских, фискалних и економских питања учинило је да је пок. Аликс био помоћник пок. Пола Думера (Раи1 Ооитег), бившег претседника Француске Републике, када је овај био министар финансија, којом је приликом проф. Аликс сарађивао једино као буџетски и финансиски стручњак, не упуштајући се у политичку борбу између странака. Поред тога, скоро све владе у Француској питале су за савет проф. Аликса, јер је он, поред дубоког познавања проблема, оличавао „добар смисао, душевну снагу, јасност, логику, уравнотежено расуђивање, савесност и карактерност" као што то тачно подвлачи колега проф. Аликса г. Жозеф Бартелеми (Јозерћ Ваг1ће!ешу) у своме чланку о пок. Аликсу, који је објавио париски лист „Тан" (1-е Тегпрв). Због своје љубави према студентима, несумњиве компетенције и жеље за усавршавањем француске школе, пок. Алнкс је учествовао у Саветодавном комитету за вишу наставу, у коме је његова сарадња била драгоцена. Одајући признање научном раду пок. Аликса 1пб1Пи( с!е ргапсе нзабрао га је за свога члана (АсасЈегше сЈез зсјепсез гаогаЈез е! роИ^иеб; ЗесНоп: Есопогше ро1Ш^ие).