Branič

458

,Б Р А Н И Ч*

ката избрисаних због одрицања и 5 привремених преузиматеља канделарија адвоката, који су били лишени слободе због политичких кривица — свега 12. Као и ранијих, тако се и ове године увек водило рачуна о жељама адвоката и родбине адвоката у питању личности приликом именовања преузиматеља канцеларија. Одређивање заступника сиромашних и браниоца по званичној дужности. У току протекле године било је одређено 187 заступника сиромашних странака по грађанском парничном поступку и то: 39 у Београду и 148 у унутрашњости. Број заступника сиромашних у поређењу са бројем ових у периоду од 1. октобра 1936. до 30. септембра 1937. године повећао се за 39. Ову своју дужност адвокати врше, може се рећи, беспрекорно. Осим заступника сиромашних које Комора по одлукама судова одређује и о којима води тачну евиденцију, многи адвокати бивају одређивани за браниоце окривљених који по закону морају имати браниоца. Ово одређивање врше судови непосредно. Комора_ због тога није у могућности да води тачну евиденцију ових бранилаца, но према прибављеним информацијама, може се узети да је њихов број велики. Најзад, адвокати из Београда стално бране по званичној дужности бесплатно окривљенике пред Државном судом за заштиту државе. Из ових констатација се несумњиво утврђује да су адвокати на територији ове Коморе стално ангажовани у заступању странака и окривљених по званичној дужности и без икакве награде. Адвокати ове дужности обављају без приговора и савесно. Али, нажалост, ни адвокати ни адвокатура за ову услугу државном правосуђу не налазе ни на којој страни признање. Напротив, показује се тенденција сужавања круга адвокатског рада па тиме и смањење адвокатске зараде. Комора је у сваком конкретном случају интервенисала, а и Савез Комора на овогодишњој скупштини у Дубровнику заузео је јасан став у овом питању сужавања адвокатске делатности. Резултати међутим данас не зависе од нас већ од воље и схватања надлежних. (Видети резолуцију VIII Скупштине Савеза Комора у Браничу Бр. 6/38. на стр. 324) . Пискарачи. Комора је у протеклој години појачала гоњење пискарача, против којих је поднела 85 тужби (37 тужби више ноураздобљу од 1. октобра 1936. до 30. септембра 1937.). Резултат је следећи: пресудом је осуђено 21, ослобођено 9, решењем обустављен крив. поступак 2, одустанак од тужбе 1 и 52 остало нерасправљено. У последње време судови показују нешто већу строгост у поступку против пискарача. Ова мера, сама за себе, ипак ни издалека није довољна да се спречи бесправан и штетан рад пискарача. Чак кад би судови и најригорозније поступали против пискарача ни то не би било довољно да потпуно онемогући њихов рад, јер се они довијају на све могуће начине да не потпадну под кривичну одговорност. Потребно би било предузети радикалне мере, за које се Комора од свога постанка залагала,