Branič

СУДСКА ПРАКСА

533

Суд је вршио увиђај на лицу места тамо као и пре и после увиђаја саслушао понуђене сведоке чији су искази наведени у записницима,^ набавио акта општинског суда прочитао и пресуду овога суда од 10. фебруара 1933. год. те је нашао да је тужба благовремено поднета из разлога јер је спорна земља чије се границе и мере поклапају са истим границама и мерама наведеним у пресуди Среског суда а што је установљено на лицу места била досуђена у својину и државину тужиоцу В. тек 10. фебруара 1933. год. и ако је тужба била поднета под бр. 3132/31. Та је пресуда постала извршна тек 4. августа 1933. год. — дакле В. није могао пре тога времена да подигне тужбу за оштету јер би му тужени могли приговорити активној легитимацији. Рачуна се дакле трогодишњи рок од дана правомоћности те пресуде т. ј. од 4. августа 1933. год. па су стога искази понуђених сведока на време када су шљиве биле посечене без утицаја. Пита се колика је оштета. Саслушани вештаци тврде да једно шљивино стабло у старости од 25—30 година вреди ако је сасвим здраво 150 динара а ако је болесно од ма чега 75 дин. а да род здраве шљиве старе 25—30 год. износи годишње попречно узимајући у рачун добре и рђаве године 25 кгр. по цени од један динар рачунајући цену за последње три године, а код болесних шљива попречно 10 кгр. а да је цена иста јер штитасте ваши без утицаја су на квалитет већ на квантитет. По сведоцима Ј. Ж., С. Р. и Р. С. утврђено је да су шљиве стајале на тужиочевој земљи као и два калема и да су шљиве биле старе око 25—30 год. па је суд на темељу исказа тих сведока у вези са мишљењем вештака узео доказаним да је вредност посечених стабала била 360 динара узимајући да је једно саабло вредило 75 дин., а да је вредност шљивиног рода 1920 динара узимајући да су шљиве вределе динар по кгр. и да су већ четири године биле посечене. Исказ сведокиње М. Г. потпуњује делимично исказ саслушаних сведока а и мишљење вештака јер је она изјавила да су те шљиве каткад рађале а некада нису, па пошто је тужиоц доказао своје тужбене наводе то је требало тужбеном петиту удовољити како је то горе наведно, а солидарност на обавезу за плаћање оштете оснива се на прописима грађ. права". По призиву тужене стране, Окружни суд у Ваљеву пресудом од 25. децембра 1936. год. Пл. 144, потврдио је пресуду Среског суда, са разлога: „Да не стоји призивни разлог, да је дело застарело, јер по § 945. грађ. зак. застарелости време прекида се, ако је онај коме право припада судом гонио и парницу водио, што је овде случај. Тужена страна признаје да је штету учинила — извршила у 1930. год. Из извршне пресуде Среског суда у Ваљеву бр. 1824/33. од 10. фебруара 1933. год. види се, да је тужилац у 1931. год. повео спор противу тужене Љ. ради својине имања на коме су спорне шљиве посечене и да је овај спор добио. Према томе по наведеном законском пропису време вођења спора о главној ствари прекида застарелост накнаде штете која проистиче из те главне ствари. Како је тужилац и прву грађ. парницу о главној ствари повео пре истека рока од 3 године од учињене штете § 939. грађ зак. и другу парницу повео због накнаде штете пре истека рока од три године од како је окончана парница о главној ствари то је предметна тужба тужиочева благовремена. За истакнути призивни разлог о непотпуности извођења доказа сведоцима и вештацима неоснован је, јер је првостепени суд правилно извео ове доказе али странке нису приговарале у записник § 439. грпп. По ревизији тужене стране, Касациони суд у Веограду пресудом од 6. октобра 1937. год. Рев. 975 укинуо је пресуду Окружног суда са разлога: „Ревизијом се побија призивна пресуда због погрешне правне оцене и недостатка поступка. Погрешну правну оцену подносилац ревизије налази у погрешној оцени приговра о застарелости тражења накнаде штете од страие тужиоца према туженом Д. Ј. и тужене Љ. у вези примене §§ 939. и 945. г. з. У наведеном смислу је и образложио ове своје ревизијске наводе изложене под ст. 1. а.) и б.) у ревизији. Недостатак поступка ревидент налази у томе, што нису у потпуности изведени докази испитом сведока, странака и вештака у погледу количине накнаде штете и измакле добити. Расматрајући побијану пресуду у вези ревизијских навода Касациони суд налази, да је основан ревизијски навод заступника тужених у колико се односи на погрешну правну оцену у погледу истакнутог приговора о