Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

557

Реч добија г. Милутин Јеремић, адвокат из Београда, који говори противу претресања личних питања на скупштинама. Говори о забрани разгледања аката кривице без одобрења претседника Окружног суда за град Београд и о отежаном примању код кривичне полиције у Београду. У погледу опорезивања слаже се са колегом г. Радивојевићем. У погледу уређивања Б р а н и ч а предлаже да у Браничу буде заступљена што више судска пракса. Претседник даје реч г. Светиславу Берићу, адвокату из Богатића, који говори о уређењу Бранича и изјављује, да би желео, да у њему види више сталешке ствари. Говори затим о потреби бржег извиђања дисциплинских кривица. Реч добија г. Стеван Вагнер, адвокат из Београда, који одговара на критике рада Дисциплинског већа и вели, да су те критике у колико се односе на брзину рада неумесне. Говори о повећаном броју дисциплинских кривица и о палим одлукама по истима у прошлој години, и моли, да се критикује објективно а не напамет. Реч добија г. Милорад Милић, адвокат из Крагујевца, који изјављује, да се један број колега из унутрашњости не интересује радом Одбора а други је у свему задовољан радом Коморе. Говори о опорезивању адвоката и вели, да је раније предлагано, да Одбор коморе учини предлог по коме ће порески одбори да раде. Вели, да је у погледу опорезивања било покушаја у унутрашњости у заједничком раду адвоката из једног места, што је успешно завршено. Даље вели, да је у том смислу и Одбор коморе, имајући моралне снаге, то и сам за Београд успешно завршио. Односно борбе против пискарача оптужује саме адвокате, јер је имао прилике, уласком у адвокатске канцеларије, да тамо затекне пискараче док су многи дипломирани правници ван адвокатских канцеларија. Реч добија г. Иван Ратковић, адвокат из Београда, који изјављује, да је ова садања управа најодличнија управа и да нисмо имали боље. Сматра да адвокати у друштву имају најделикатнију дужност, али да се адвокати не стављају на достојно место, стога предлаже, да се Комора заузме, да кад адвокат конкурише са државним службеником за место у државној служби да адвокат има првенствено право. За овим претседник констатује, да је листа пријављених говорника поводом извештаја Одбора коморе о раду у прошлој годики закључена. За тим претседник говори о предложеним резолуцијама и критици противу истих. Осврће се нарочито на приговоре, да текстови резолуција члановима нису раније обзнањени као и да се преко пете резолуције спрема нов намет на адвокате, па вели: ако скупштина сматра: 1) да не треба тражити суделовање претставника Адвокатских комора у припреми и изради свих уредаба и закона при Министарству правде; 2) да не треба тражити благовремено достављање коморама предлога уредаба и закона ради давања мишљења; 3) да не треба тражити укинуће свих прописа специјалних закона и уредаба који су у супротности са принципом из § 128. гр.п.п. о обавези заступања странака од стране адвокатз: пред зборним судом; 4) да се пропис § 144.г.п.п. правиљно примењује кад се странкама које се у споровима појављују без адвоката или које заступају лица која нису адвокати, досуђују трошкови по адв. тарифи; и 5) да је оправдано стално повећање судских такса, — онда нека скупштина одбије предложене резолуције. Што се резолуције о мировинским маркицама тиче, претседник изјављује, да се ради само о потпори загребачкој Адв. комори, која је питање мировинских маркица и покренула, и да прихваћањем ове резол\ције наша Комора ни у колико не прејудицира питање за себе.. Свака Комора би имала да одлучи хоће ли се или неће користити овим маркицама, а то не спада у обим рада ове скупштине. Потом претседник реплицира на критике против Бранича и тврди, да је врло мали број адвоката, који уопште чита Б р а н и ч. Говори о конференцијама и о савршеном неинтересовању адвоката за исте. За овим претседник ставља на гласање тач. 4. дневног реда — извештај Одбора коморе о раду у прошлој години заједно са предложеним резолуцијама, — што скупштина једногласно усваја. Прелази се на 5. тач. дневног реда — завршни рачун за 1937. год. и давање разрешнице.