Branič

ШАЉЕМО ИХ НА РОБИЈУ СВАКОГ ДАНА

585

Милорад Којић суд. приправник — волонтер — Београд. Шаљемо иж на сваког дана 0 човеку који је учинио криминално дело постоје изграђени, али бедни појмови, који гоне да га се клонимо и сматрамо га негативним. Скоро је невероватно којом брзином захвата људе ово осећање кад виде да је какав њихов познаник, који је по њиховом знању до малочас био непорочан, учинио нешто што закон не допушта и прогони. Свакодневно гледам такве људе, али не у свему што би било у вези са делом и оним што ће их због тога стићи. Оно што се догађа у суду свакоме преступнику само је делић његовог живота, готово истргнут из његовог развоја, па је чудно да се у таквом једном кратком размаку могу доносити толико тешке одлуке. Ове речи „делић живота и тешке одлуке" потпуно су на месту, јер приказују тренутак који по својој краткоћи и јачини догађаја има обележје једне катастрофе. Закон наређује да се учинилац кривичног дела има довести пред суд, који ће употребити сведоке и друге доказе да објасни како се то десило и шта треба радити са учиниоцем, не заборављајући нипошто да окривљеном омогући да се брани. Законски пропис је дотерао довде, а они што га приводе у живот установили су известан ред и сталне обрасце по којима обављају тај обилни посао што га уствари намеће заједница у којој су кривци веће жртве него што су опасност по друштво коме припадају. Пред наше очи су довели човека у 9 часова, а у 10 и по ми смо наредили да га воде, јер смо за један и по час видели: како он изгледа, чули смо његов приказ дела, измрцварили питањима њега и сведоке, увидели да је крив и дали му десет година тешке робије. Човеку се грози кад помисли како се то брзо и једноставно догађа. А зашто се то догађа и да ли уопште тако мора бити? На столовима, у орманима, у рукама момака што промичу ходницима, на ваљцима писаћих машина и свуда куд погледамо види се читаво море списа једне установе, која треба да буде осигурач и регулатор нашег друштва. Грађани имају браве на својим вратима, имају трезоре око својих готовина и жандара на сваком углу, али зато има неваљалаца који ће и поред свега овог угрозити њихову сигурност. Ја ћу мало занемарити остале кривце и примаћићу се оним несрећницима које осуђујемо сваког дана без разлике због дела из §§ 314 и 316 крив. закона. Чиним ово са раслога што они претстављају по прилици 70% свих криваца и што су они у највећем броју жртве рђавог друштвеног уређења. Већ је новембар месец и пећи су добро заложене. Из притвора су доведени да им се суди тројица провалника од којих је један бос и у поцепаној кошуљи, а друга двојица су тако добро одевени, да би се за каквог имућнијег човека рекло да је померио памећу ако би се појавио међу светом у тгквом оделу. Збиља, чудно је то како нам сиромах изгледа сасвим нормалан у дроњама, а за богаташа би се помислило да са њим није све у реду! Крадљивци имају за своју од-