Branič

СУДСКА ПРАКСА

591

ће дело извести, — то ће онда озе чињенице бити од одлучујуће важности, а она тренутно створена одлука не само од споредног значаја, већ и беспредметна. Према томе, и са овог разлога је нападнута пресуда неиотпуна. Окружни суд је као чињеницу установио: да су се оптужени Д. и С. договорили да пок. А. сачекају у капији, те када се држи у виду да су га они после три часа од момента учињеног споразума заиста на пом. месту и дочекали и на тај начин дело извели, — онда је Окружни суд био дужан да и ову околност узме у разматрање, јер убиство из заседе има нарочит уплив баш у погледу установљења „зрелог размишљања". Најзад, Окружни суд иако је установио да је убиство пок. А. извршено ножем, није расветлио када, како и под којим је околностима ово оруђе набављено, те тако није цењен ни утицај ових околности на одлуку суда у погледу питања „зрелог размишљања". Из свих наведених разлога пресуда Окр. суда указује се као непотпуна а донекле и противречна са установљеним околностима на глав. претресу, те је на тај начин у даном случају остварена повреда формалног закона озн. у § 336. бр. 6. с. кр. п. па је стога Касациони суд, уваживши у овом погледу ревизију држ. тужиоца, пресуду окружног суда поништио, на основу § 350. бр. 2. с. кр. п. и то само уколико се иста односе на оптужене Д. и С., и ствар упутио истом окружном суду, на нови претрес и одлуку, оставивши иначе пресуду окружног суда нетакнуту. С обзиром на предњу одлуку Касационог суда, решеие у погледу осталих правних лекова отклоњено је, пошто је, засада постало беспредметно. Још недоспела кирија која припада сопственику некретнина које су уведене у грунтовницу као и на ксје припада уживаоцу плодоуживање ако је исто грунтовно укњижено, може се пленити само по одредбама § 208. и следећих параграфа нзвршног закона, путем секвестра преко грунтовие власти. (Начелна одлука Б.. Одељења Београдског Касационог суда у Новом Саду бр. Претс. III. А. 23/1934. од 20. јуна 1936. год.) Стање ствари Штедионица Бачке Области у С., спровела је извршење ради намире под бр. Г. 594/5/1932. и' бр. Г. 595/5/1932, за своју досуђену тражбину од 250.000 дин. против овршеника и том приликом запленила приход од кућа односно кирију која ће тек у будуће доспети. Услед претставке овршеника Срески суд у Панчеву поништио је ову пленидбу и Окружни суд у П. услед утока оврховодитељевог потврдио је решење Среског суда и изрекао да се у овом случају још недоспела кирија може запленити само као плодоужитак путем секвестра. Под бр. Пл. 194/1933. Окружни суд у П. исказао је да се кирија оваквих некретнина може пленити и као покретна ствар. Како су према томе горње питање, како се има пленити, још недоспела кирија од грунтовно укњижених некретнина, чије плодоуживање припада власнику, решили на супротан начин, Главно држ. тужиоштво у Н. С, тражи доношење начелне одлуке у смислу § 48. т. 4. зак. о уређењу редовних судова. Како се има водити оврха на плодоуживање некретнина регулисаио је у § 208-ом и следећим параграфима овршног закона. § 208. говори о случају,када својина грунтовно уведених некретнина припада једној особи а право плодоуживања грунтовно је укњижено у корист друге особе. А § 211. истога закона говори о случају када право плодоуживања припада самом сопственику некретнина. У оба случаја оврха на плодоуживање има се спровести путем секвестра на некретнине преко грунтовне власти. Напротив § 203. говори о оврси на некретнине које грунтовно нису уведене, а у задњем зачелу своме говори о неукњиженом плодоуживању које припада овршенику, заједно са зградама које су дигнуте на туђој некретнини а некретнине грунтовно нису нетакнуте. § 213. истога закона говри о оврси на неукњижено плодоуживање, наређујући да се у овом случају оврха на неукњижено плодоуживање има спровести као на покретнину. А у задњем свом зачелу одређује да се и у случају § 203. на