Branič

СУДСКА ПРАКСА

597

он дошао за време годишњег одмора око половине 1935. године, у госте парничарима, који су брачни другови и да је опазио да се исти баш најбоље не слажу. Том приликом му је тужени говорио да му је несношљив живот са тужиљом и предлагао је тужиљи у његовом присуству да прими његов предлог који јој он — како је он рекао — и раније јављао да се на миран начин разиђу и да се тужиља исели из заједничког стана и узме посебан стан. Тужиља није била вољна прихватити ова! предлог него је била вољна наставити заједнички живот. Оваква преговарања водила су се око 10 дана а све у присуству сведока а на крају је тужиља пристала да се разиђе са туженим а тужени јој је обећао плаћати за стан, храну, и др. 1500 дин. месечно од 1. VIII. 1935 године, за једну годину, а да ће јој и после протека од године дана давати издржавање. Тужиља се отселила од туженог 27. јула 1935. године, тужени јој је давао превозна средства да одвезе ствари а потом јој је све до 1. фебруара 1936. године, плаћао уговорену суму од по 1500 дин. месечно. Сведокиња Р. Ј изјавила је да је била присутна кад је тужени једном приликом у фебруару 1935. године казао да је вољан плаћати тужиљи 1500 дин. само ако она напусти брачну заједницу. Сведокиња К. А. изјавила је да јој је тужени казао, да је обећао тужиљи плаћати по 1500 дин. месечно почев од 1. августа 1935. године. Суд је ценио исказе сведока и поверовао им је и то овим сведокињама јер су по овом спору незаинтересоване, а сведоку Ј. поверовао је и ако је брат тужиље шурак туженог, јер су његови искази вероватни а и ако се на њега позвала тужиља, која му је сестра ипак је исказао тако да је управо на темељу његовог исказа утврђено стање, према коме је ваљало одбити тужбу. Из исказа сведока Ј. и тврђења тужби излази следеће: Парничне странке су брачни другови и они су концем јула 1935. год. а за време трајања брачне везе, склапали уговор, према којему се тужиља обавезала напустити брачну заједницу а тужени се је обавезао да ће јој плаћати 1500 дин. месечно унапред кроз годину дана почев од 1. VIII. 1935 године, на име издржавања како каже тужба П—5065/36 и сведок Ј. односно на име трошкова стана и хране како каже тужба П—4291/36 год. што је у ствари издржавање. Тужиља је испунила своју обавезу и 27. јула 1935. године, напустила брачну заједницу а тужени са своје стране испуњавао своју обавезу и плаћао по 1500 дин. све до 1. II. 1936. године, када је престао са плаћањем, па тужиља тражи доспела тражења. Суд сматра да је такав уговор по грађанском законику апсолутно ништаван тј. немогућ. И ако је брак, посматран са гледишта постања, уговор, јер постаје узајамним пристанком супружника, датим у становитој форми, ипак је он уговор нарочите врсте, који му је обзиром на значај брака као јавне правне институције, основне ћелије, друштва, садржај законом одређен. Дизпозиција странака код тог уговора искључена је како у погледу самог садржаја тако и у погледу пристанка, а управо за престанак тражи се интервенција нарочитих судских власти. Сви уговори које би странке, брачни другови склопили ради мењања законског садржаја или брачне заједнице а нарочито који би ишли за тим да престане брачни живот супружника по § 103 грађ. зак. правно су не само забрањени него правно немогућни тј. апсолутно ништавни, тако да се њихово остварење не може ни тужбом тражити, у колико се једна страна не би држала оваквог уговора склопљеног против § 103. гз., јер такови уговори према изложеном у опште не постоје". По призиву тужиље, Окружни суд за град Београд, пресудом од 24. фебруара 1937. године, Пл—951/36, потврдио је пресуду Среског суда са разлога: „Призивни је суд ценио призивне разлоге па је нашао, да је нетачан призивни разлог да је првостепени суд дао погрешну оцеиу спорних чињеница. Напротив, призивни суд налази, да је пресуда Првостепеног суда у свему правилна и на закону основана, јер тужилац свој тражбени захтев не заснива непосредно на законским прописима о дукности супруга да издржава своју жену, већ своје тражење истиче на основу уговора, који по закону није озваничен — § 538. гр. зак. те се ни права њиме предвиђена не могу судским путем остваривати, како са разлога и прописа уне-