Branič

ПОСВЕТА ј ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

7

Сећање једног школског друга на пок. Добру Петковића Од јуче се из читуље живих избрисало име Добре Петкови ћа дугогодишњег и познатог београдског адвоката. Доора Је ишчезао нечујно, као што је живео, и поред велике индивидуал не вредности, да би се њиме и много старије и културниЈе ср дине могле подичити. Његова смрт није само погодила његову лородицу, његову супругу, његове другове и многе поштоваоце, већ и адвокатски ред, коме је припадао_ и био његов украс, ње гова дика и понос и најзад државу, у којој је био Један од првих стручних саветника чија се реч с поштовањем слушала и са наЈ већом готовошћу уважавала. У нашој средини мало је стручних правника спреме покојнога Добре. Његове одбране, усмене и писане, у наЈзамршенијим споровима, по исказу најкомпетентнијих личности, права су ремек дела наше правничке литературе, усмене и писмене. И кад се једном буду писала дубља проучавања наше прошлости и за њено објашњење и документацију претресале српске кронике, име Добре Петковића засјаће свом својом светлошћу, па макар то било и после много деценија. Јер, као што су се савременици пок. Добре, они, који су у београдским судовима имали прилике да га чују или читају, отимали о његове писмене одбране, да из њих, из његове аргументиције, темељне и опсежне, логичне и јединствене, извуку за себе користи и себе поуче у начину како треба правнички мислити и логично закључивати, тако ће и познији писци правнички из његове писане умне заоставштине много кориснога извући за што боље разумевање правних односа нашега времена. Нема сумње, ти будући писци дивиће се стручности Добриној и у његовој личности видеће човека и правника, који би и за много старија и савршенија законодавства био пример за углед. У толико више истиче се лична вредност Добрина за садашњу нашу средину. Ту умну вредност Добра је стекао неуморним радом и њему су исто тако добро била позната страна законодавства као и наша. На његовом радном столу налазила се страна правничка литература у истом обиму као и наша и стога се може рећи, да су његове одбране биле праве студије, научне студије. Отуда и његова вредност за наше правничке писце. Нама, друговима његовим још из детињства, у толико теже пада смрт Добрина, што смо баш ове године спремали прославу педесетогодишњице од наше матуре, на којој би прослави пок. Добра имао једно од најзавиднијих места, поред толиких других из те генерације, која је Држави дала доста познатих и признатих стручних радника, можда више, него ма која друга генерација. Остаје нам да се тешимо и да се гордимо, што је тај горостас, из правничке струке, којега је сада смрт покосила, био наш друг, из наше средине. Мир пепелу његовом и вечан му помен. 3 Живојин Ђорђевић, професор Универзитета