Branič

ПОСВЕТА + ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ

9

Читаво то време било је испуњено борбом, изванредно упорном борбом, да се најзад у нашој земљи донесе један модеран закон о адвокатима и да се адвокатура постави на једну солидну и за правосуђе корисну основу. у тој борби која се слободно може назвати мучна, ако ли не и мученичка и херојска, заузео је пок. Добривоје С. Петковић једно од најзначајнијих места. Изгледа невероватно, али је сушта истина, да је тај напор адвокатског реда у нашој ужој домовини за доношење закона о адвокатима трајао пуне 64 године. Он је трајао од 1865. до 1929. године. Када се има на уму да је доношење новог закона имало много више да користи интересима државе, интересима доброг правосуђа и интересима самога народа, дакле општим моралним и правно-политичким интересима заједнице, него ли интересима самих адвоката, онда — је право чудо да је отпор надлежних управних и законодавних фактора могао да траје више од пола столећа. Јер под режимом старога и у неупотребу палога закона о јавним правозаступницима, адвокати су били слободни ,,као птице на грани". Та слобода била је неорганизована, она је имала веома мало рестрикције, па је самим тим, јер је таква људска природа, омогућавала многе злоупотребе и била крајње неповољна за изграђивање професионалног морала и унутрашњу дисциплину једнога реда који је вршио важну и значајну јавну службу. И зато је жеља да сами себе ограниче, да у општем интересу, а нарочито у интересу правосуђа у земљи, установе један бољи, солиднији и конструктивнији ред ствари, била жеља оних који су били најбољи и најизрађенији у редовима адвоката. Читаве генерације низале су се у тој тежњи и жељи, у тој борби да се адвокатура коначно постави на једну модерну основу и да се створе предуслови за изграђивање једнога реда интелектуалаца и моралну физиономију једнога сталежа који заузима и који треба да заузима у широј народној заједници једно од веома значајних места. Генерацији којој је припадао пок. Добривоје Петковић успело је најзад да се то и постигне. Од 1901. г., када је први пут као млад адвокат био изабран у управу Удружења јавних правозаступника, па све до 1929. г., када је најзад закон био донет, радио је пок. Петковић на томе корисном и мучном послу. Он је за ово време био годинама члан управе, подпретседник и претседник Удружења, уредник нашега часописа „Б р а н и ч а" и најзад почасни претседник Удружења и у томе раду истакао се као један од најагилнијих и најупорнијих бораца за ову добру, корисну и изванредно важну ствар. А када је 1929. г. најзад закон био донет и када је Удружење јавних правозаступника, после свога трајања од више него пола столећа, због остварења свога циља ликвидирано и када је била организована Адвокатска комора у Београду био је он изабран и за почасног претседника Адвокатске коморе. Њему је тиме била указана заслужена част и пружена заслужена захвалност ад-