Branič

-30

„6 Р А Н И Ч"

ковић се данима осећао блажеио и задовољно, као човек, који застане на рубу провалије. „Плашио сам се неправде не због случаја, већ због моје вере у правду, јер боље ме убити, него ми веру у суд одузети", исповедао ми се добри учитељ. Вера му није одузета, иако је правда изрицана у најцрње дане наше судијске независности. Његов пример џентлменског опхођења са сарадницима на истом пољу, његова толеранција, вера у суд, у поштену живу реч, и вечиту правду — нека нам лебде пред очима, јер то је драгоцено Петковићево наслеђе, на које морамо све више мислити. IV. Хераклитова истина, да је све у покрету, и да је од свега вечита само промена, најбоље се потврђује на нашем правном домену. И друге науке подлежу променама и усавршавању, али ниједна у таквој мери као право, које је принудни пратилац свих друштвених односа. Данашње наше право ни из далека није оно из дана Петковићевих студија. Као што између негдашње мале, поштене, демократске Србије, и данашње велике, силне Југославије, ауторитативне без ауторитета, нема сличности, тако је нема ни између предратног и садашњег права. Деспот Милош трудио се да у страни закон утисне српски печат, а ми данас преводимо са свих страна, и стварамо законодавно шаренило какво свет још није видео. Петковић је са свим тим био изненађен, али не разочаран, јер међу много кукоља ипак засија по неки бисер. Док се пред новим законодавством стара гарда почела предавати, он ведра чела приступа послу, и ново право под старост студира. Кад смо један од најтежих закона, пре коју годину, на заједничким адвокатско-судијским састанцима почели расветљавати, међу нашим првим работницима био је пок. Петковић. У дискусијама увек најревноснији, он нам је помагао да до решења дођемо, ту где смо сви други често посустади. Такав је био и као работник и као учитељ, а такав је остао до свог последњег дана. Неисцрпна ризница знања и енергије, неуморан џин на пољу логике, поносан витез на пољу правде. Његову динамичност и вечито тражење бољег, његову жељу за сталним усавршавањем, — узмимо за пример, јер у свему томе тешко да ћемо наћи бољег учитеља. Сећајмо се његових дела, џентлменства, поштења и енергије, да би му били што сличнији. У таквом нашем настојању његов^ ће душа наћи најслађи мир, а његово дело — најбољи плод.