Branič

132

„Б Р А Н И Ч"

је један од разлога те судске неекспедитивности и овакав рад појединих чланова ове Коморе, онда она не може са потребним ауторитетом да чини кораке за отклањање узрока спорог рада у судовима, кад није у стању да отклони узроке, које стварају сами њени чланови. Стога ће комора на сваку доставу суда: да адвокат неоправдано неодазивањем на позив судски ствара сметње за брз и експедитиван рад, дотичног адвоката узимати на одговорност и казнити за повреду дужности свога звања. Одбор Адвокатске Коморе у Београду. * * * Предња пажња члановима штампана је у Браничу Бр. 1—2 свесци за јануар—фебруар 1931. године на страни 55. Како се ипак дешавало да се извесни адвокати нису тачно придржавали овог упутства, то Је Одбор коморе на седници од 8. марта т. г. решио, да поново скрене пажњу адвокатима да се позивима судским уредно одазивају, или за случај спречености предузимаЈу мере које за такве случајеве законски нроииси налажу. У противном, Комора ће бити принуђена да против таквих својих чланова покреће дисциплински поступак и тражи примену дисциплинских санкција за повреду дужности адвокатског звања. Из Адвокатске Коморе у Београду. Седница од 1. марта 1939. год. Претседник Владимир Симић отворио је седницу у 18.30 часова и учинио следећа саопштења: 1) Да је да на дан 19. фебруара т. г. одржана седница Пословног одбора Савеза комора у заједници са претставницима свих Пензионих фондова Адвокатских комора у држави. На оаој седници исцрпљен је цео дневни ред који је био обилан и по свнм питањима донети су закључци, што ће бити уобликовано у Браничу као записник о вођењу ове седнице. Нарочито се дуго дискутовало о питању важности Уредаба о осигуравајућим друттвима и Другим хуманим и пензионим фондбвима, односно установама, па је у томе погледу донета резолуција, која се имала предати министрима правде и индустрије. На дан 20. фебруара сви претседници Комора са претседником Савеза и претставницима Пензионих фондова учинили су посету министрима: Правде Трг. и индустрије и Саобраћаја, Том приликом предата је горња резолуција а говорено је и о актуелним питањима, која су била предмет дневнога реда. Министар трговине и индустрије саопштио је, да је одложио за шест месеца рок ступања на снагу Уредбе о хуманим установама, па је на тај начин то питање привремено решено; 2) Одлучено је, да се IX редовна годишња скупштина Савеза комора одржи 28 маја 1939. год. у Загребу. Зато је потребно, да наша Комора благовремно саопшти Савезу питања, која жели да буду стављена на дневни ред ове скупштине, па моли чланове Одбора да на идућој одборској седници саопште та питања ради дискусије и одлуке како о питањима тако и о референтима; 3) На дан 26. фебруара т. г. у просторијама коморе одржана је широка конференција Удружења адв. приправника, на коју су били позвати многи претставници судства, правног факултета и адвоката. Учествовао је на овој конференцији као гост и том приликом говорио као адвокат, а не као претседник коморе, јер није могао преузети одговорност за одлуке на овој конференцији, с обзиром на то, да се све Коморе у држави не слажу у питањима покренутим на конференцији. Ту је у главном било