Branič

СУДСКА ПРАКСА

167

преку за извршење уговора, већ је и сам морао да рачуна да ће превоз робе вршити другим средствима: коњском запрегом или аутомобилом. На основу наведеног суд налази да се тужени Ћ. Љ. не може извинити „вишом силом" што уговор није испунио, јер „више силе , по нахођењу суда, није ни било. Што се тиче висине штете коју је тужилад претрпео, суд налази да је основ по коме је тужилац израчунао штету правилан, јер је он своју калкулацију базирао на разлици између цена по којима је од туженог п. Љ. купио вино и ракију и цена по којима је исту ту робу морао да набави од других продаваца, онда када је тужени Ћ. Љ. отказао извршење уговора. Разлика износи тачно 207.417,— динара, колико тужилац тужбом тражи. Али упркос томе што формално и рачунски висина штете износи наиред назначену суму, суд налази, да се тужиоцу тако висока штета не може досудити с обзиром на неколико околности коЈе су се појавиле у овој парници као' узгредне, али које суд сматра за необично важне за стицање свог убеђења о висини проузроковане штете. Те околности су следеће: 1) Тужилац С. Б. купио је вино и ракију од туженог Ћ. Љ. по знатно јевтинијим ценама од оних које су владале на пијаци у моменту када је посао закључен. Суд познаје добро ову врсту трговине и познато му је, да један озбиљан купац није могао да рачуна да ће ико који води рачуна о свом пословању бити у стању да му испоручи вино и ракију по ценама које су у закључници од 8 октобра 1938. г. назначене. Из тога излази да тужилац С. Б. није могао са великом поузданошћу да рачуна, да ће му тужени испоручити вино и ракију — да ће уговор извршити. Према томе, тужилац Станојевић, као трговац вином и ракијом на велико, морао је независно од ове куповине и пре него што му је тужени Ћ. Љ. посао отказао, да се на другој страни покрије са потребним количинама. Да је тако у ствари и било најбоље је доказано тиме што је тужилац С. Б. купио вино и ракију од М. К. 26. октобра 1938. год. и од М. Р. 1. новембра 1938. год., дакле пре него што је рок испоруке по уговору са туженим Ћ. Љ. био истекао. Из поступка тужиоца С. Б. суд закључује да је он ушао у посао са туженим Ћ., са врло мало наде да ће робу добити, и вероватно са помишљу да ако Ћ. испоручи вино и ракију, то ће му врло добро доћи, а ако то Ћ. не учини, ризик није велики, јер је и онако био обазрив да се са потребним количинама покрије на другој страни. 2) Исти овај утисак добио је суд с обзиром на величину капаре коју је тужилац С. Б. положио туженом приликом закључења посла. Вредност целог посла износи нешто преко 300.000.— динара. По обичајима који владају у овој врсти трговине капара износи 10%, што би значило да би у једном нормалном пословању тужилац С. Б. положио туженом на име капаре 30.000,— динара, а не само 10.000.— динара колико је положио. Из чињенице што је тужилац С. Б. положио туженом само 10.000.— динара капаре, суд закључује да он није озбиљно примио цео тај посао и да зато није хтео већу суму ни да рескира приликом склапања уговора од 8 октобра 1938. год. Дакле, и ова околност убеђује суд да -гужилац није рачунао на извршење уговора и да стога није своје стовариште ни везивао за вино и ракију које је од Ћ. В. купио, већ се свакако благовремено побринуо да своје стовариште снабде потребним количинама на другој страни. 3) Доказано је да тужени Ћ. у моменту закључења уговора није у својим подрумима имао више од једног до два вагона вина. Суду је познато да се тако велике количине вина и ракије које је Ћ. продао С. Б. не могу баш тако лако набавити и да у унутрашњости земље нема баш толико трговаца који би могли на себе да преузму обавезу испоруке неких 11 вагона вина и 8.000 кгр. ракије. Та околност морала је бити позната и тужиоцу С. Б., који као трговац вином и ракијом на велико на сваки начин познаје могућности својих продаваца, а тужени Ћ, колико је суду познато, није један од оних ретких који је у стању, с обзиром на његове финансијске могућности, да изврши један закључак од преко 10 вагона вина и близу једног вагона ракије. Па када је тужилац С. знао да је трговачка способност туженога Ћ. у том погледу прилично ограничена, суд је уверен да је он благовремено узео све предострожности, да не би у сезони остао