Branič

СУДСКА ПРАКСА

171

к шт0 би било на штету угледа и достојанства судија па и самог С утова 'ња. Ово овлашћење Министра у члану 32. закона о судијама редових судова има се сматрати као предлог аналогно пропису § 85. к. з. ппема коме пропису се предлог има ставити у року од три месеца. И овај оок је преклузиван, премда нису нарочито истакнуте санкције за случај, пз се ~не одржи. Да се ово овлашћење Министра има сматрати предлогом очито је, већ стога, што државни надодветник не може поступити и због других кривица, него само оних, које му предложи Министар правде. Па и кад би се радило о одобрењу, што је искључено, било би и то одобрење везано за рок, јер се у том правцу битно разликује пропис § 32. закона о судијама редовних судова од прописа § 84. к. з. Министар правде може наредити државном надодветнику, да се поведе дисциплинска истрага, али он то не мора учинити, јер овиси о његовој дискреционој власти, да ли ће се против њега судије повести дисциплински поступак или неће. Ако Министар правде одлучи, да се има провести дисциплинска истрага, он мора тај предлог ставити у року од 15 дана, иначе тај законски рок не би имао управо никаквог значења, а не може се претпоставити, да би законодавац ставио у закон одредбу, која би била посве сувишна и без икаква значења, а нарочито не овакву императивну одредбу, којом се наређује рок. Државни тужилац обзиром на начело легалитета мора поступити против лица која се огреше о кривични закон, па стога за њ нема преклузивног рока гледе подизања оптужнице, него он само дисциплински одговара, ако у року од 8 дана, у ком року му закон оставља само у дужност, да подигне оптужницу, исту не подигне. Како Министар правде не може бити потегнут на одговорност ако уопће не предложи дисциплински прогон, не може одговарати ни за пропуст рока од 14 дана, па је јасно, да би та законска установа о року била посве излишна, кад таки рок не би био преклузиван. Како је пак у конкретном случају утврђено — да су извиђајни списи поднети Министарству правде 7. марта 1938. год., док су исти упућени државном надодветништву на рад тек 25. марта 1938. г., те је очевидно прекорачен законски рок од 14 дана, па је према томе престало право на гоњење и наставак дисциплинског поступка. Ну по жалби Главног државног тужиоца Оделење Б. Београдског касационог суда у Новом Саду као дисциплински суд решењем Бр. Дисц. 17/1938. од 24. новембра 1938. г. уважило је жалбу и поништило горње решење са ових разлога: Према пропису члана 32. закона о судијама редовних судова једино Министар правде је надлежан на извиђање дисциплинских кривица против судија, који ће списе о извршеним извиђајима, који су њему непосредно поднесени упутити у року од 14 дана вишем државном тужиоцу односно врховном државном тужиоцу на даљи рад. Тај исти пропис вреди и за чланове државног тужиоштва у смислу § 18. од. 3. закона о државном тужиоштву од 21. марта 1929. г. бр. 23181. Како у погледу извиђаја и истраге у дисциплинским стварима против судија и чланова државног тужиоштва важе проггаси закона о судском кривичном поступку у смислу члана 31. закона о судијама редовних судова, то по становишту овог Касационог суда тај законски рок од 14 дана нема прекдузивног дејства, јер у члану 32. закона о судијама редовних судова није одређена никаква санкција у случају неодржања тог рока, наиме какве последице настају, ако Министар правде у том року не упути вишем државном тужиоцу списе на даљи рад, као што је та санкција одређена у §§ 95. од. 4. и 109. од. 3. с. кр. п. Истина је, да се законски рокови по правилу у смислу § 88. С. кр. п. не могу продуживати, али то још не значи да је пропуштање тих рокова скопчано са штетним последицама односно да се таква пропуштена радња не може више предузети. Нарочито то вреди за радње, које има да обави судија или државни тужилац у законском року, који за немаран рад у погледу пропуштања рока могу одговарати дисциплински. У погледу државног тужиоца, који се сматра странком у смислу § 6. од. 1. С. кр. п. постоји изузетак само у погледу рокова за правне лекове, Јер је у закону изричито изречена санкција, да ако се пропусти рок за изјаву правних лекова исти се имају одбити односно одбацити. Према томе