Branič

БЕЛЕШКЕ

625-

кони који садрже само основне принципе које изводе државице у : својем законодавству. Ово она може постићи, ако има своје сопствене судове који решавају о повредама њених закона. Да ли ће бити усвојен систем државних судова свих степена, или само највиши суд. то зависи од практичних разлога, нарочито финансиских. II Према свему изложеном, разумљиво је што све савезне државе имају сопствене судове. Америка сопствене судове свих степена; остале савезне суд највишег степена. У Америци савезна држава има, начелно, за примену својих правних прописа своје судове. Поред улоге заштите устава и уставних права и решавање сукоба надлежности, државни судови нижег и вишег степена старају се о поштовању савезних закона. Ово није баш буквално изведено, јер су из практичних разлога чињени изузеци час у корист државица час у корист савеза. У Немачкој постоји савезни врховни суд (Рајхсгерихт) који је надлежан у другом степену против коиачних пресуда грађанских и кривичних судова, када је у питању повреда савезних закона; у првом и последњем степену за кривичне деликте против савеза, у последњем степену против пресуда консула и консуларних судова. Ово исто важи и за административне судове савезних држава, где ових уопште има. Ту долазе у обзир нарочито Аустрија и Немачка. У Аустрији постоји један једини административан суд, савезни, који решава такоће спорове за повреду закона државица. (Тамо је чак дато право савезним министрима, дакле не само појединцима, да могу да подносе тужбу овом суду и за повреду закона државица). У Немачкој је Вајмарски устав предвидео увођење једног савезног административног суда. Иако је то било израз тако рећи једнодушног тражења немачких правника, и поред више званичних и незваничних пројеката, овај суд савезни. Почевши од надлежности да решава спорове цивилне и јавноправне, између кантона, он је у току времена проширавао своју надлежност: на одбрану уставних прва појединаца, одбрану савеза од кривичних деликата, на спорове грађанског закоиика (од када је овај донесен) и т. д. И у овим земљама, где је уведен систем врховног савезног суда (без нижих инстанца), савезна држава није могла остати равнодушна према саставу и поступку судова државица. Пошто успех и правилност функционисања захтева јединство, бар у основним начелима, организације и поступка нижих судова државица, савезној држави припада право да издаје оквирне законе о томе. III По Уредби о бановини Хрватској ова бановина има своје сопствене судове, који ће решавати и у последњем степену о стварима из надлежности бановине (чл. 4, 11 и 12). За административне судове то се каже непосредно. (Они решавају коначно у овим стварима, чл. 11). Питање је које су то ствари из надлежности бановине Хрватске. Када су у члану 2 наводе послови који се преносе на бановину (ст. 1) и остали остају државни (тач. 2), јасно је да бановина и држава, свака у свом делокругЈ', врше своје послове преко својих сопствених органа; законодавних, административних и судских. Шта онда, када држава изузетно од нормалне надлежности бановине, има право да извесне послове регулише законима и извршује их преко својих административних органа? Јасно је да ће ту имати права и да помоћу својих судова врши контролу. Али шта онда, када држава у погледу неких послова (тач. 8 и 12) има права само да доноси законе односно основна начела, а извршује их бановина преко својих органа? Могло би се рећи да је са гледишта надлежности важније ко издаје законе него то ко их извршује, и да према томе те материје спадају у надлежност државе и, закључно, у надлежност и њених судова. Али то није нужно, и може се, с обзиром на практичне потребе и разлоге, особито у циљу штедње, и другојачије решити. Из нашег излагања напред изашло би, с обзиром на постојеће системе у свету, да државни мора бити само највиши суд; нижи судови могли би бити и бановински. У том смислу ће се вероватно определити и наше законодавство. Др. Ђорђе Тасић.