Branič

„Б Р А Н И Ч"

гијом не може користити, морао би у погледу иаграда неминовно битн изложен истим обавезама, којима су изложене све странке у грађанском парничном поступку. •)

Љубомир Н. Милојковић, секретар Апел. суда — Београд. О искључешу удове из удовичког уживања У „Поли гици" бр. 11264 од 10 октобра 1939 г. (в. Бра нич — свеска за октобар тек. год., стр. 609—610) нотиран је из судске праксе случај, по коме је Касациони суд стао на гледиште, да може не само муж за живота свога искључити жену из удовичког уживања после његове смрти, позивом на §§ 108 и 110 у в. § 417 грађ. зак., у случају да је вероломно напустила мужа за живота, већ да то право припада и наследницима декујуса. Досадашња јуриспруденција пак била је мишљења, да је само мужу резервирано право да по § 110 грађ. зак. искључи супругу из права на удовичко уживање у случају вероломства, а да оспоравање тога права од стране наследника удови није могло нроћи на ове по смрти мужа. Сада пак овом најновијом одлуком Касационог суда мења се нз основа досадашња пракса, јер се даје много шири смисао законским происима који говоре о оспоравању удови уживања на заоставштини не само од стране мужа већ и од стране наследника. Поводом тога сматрамо за потребно да ово питање узмемо у расматрање и укратко видимо који су разлози руководили досадашњу јуриспруденцију, да наследницима уопште не допустн да и они могу оспоравати удови покојниковој право уживања заоставштине услед тога, што је вероломно напустила свога суп-

•) По § 128 Гр п. п. заступање преко адвоката обавезно је у свим споровима преко 12.000 дин. По § 165 Г. п. п. свако лице сиромашног стан>а има нраво на бесплатног пуномоћника. По § 60 К. с. п. само окривљеници за дела која се угрожавају смрћу, заточењем или робијом преко 5 године, морају имати браниоца, којега по иотреби сам суд одређује. Дела за које је одбрана факултативна, претстављају по сваког грађанина много далекосежније последице од сваког граћанског спора. Према томе било би логично, да се и у овом погледу оба лоступка изједначе и правна помоћ учини обавезном за све преступе и злочине. Ван те обавезе остали би само иступи, исто тако као што су у грађанском поступку остали мањи спорови испод 12.000.— динара. Свакако принцип бесплатног заступања из грађанског парничног ноступка, пренео би се и у кривични поступак за сва сиромашна лица. На тај начин нејаки би се заштитили, а економски јачи преузели би на себе и јеДан део њихових обавеза. Исти разлози који у грађанском поступку намећу обавезно заступање, днктирали би и у кривичном поступку обавезно брањење. По оба поступка иије у питању само приваТни интерес, већ и општи интерес доброг правосуђа, кз којег треба уклонитн све што поступак кочи Или отежава, а у шравосуђе хаос уноси. Најзад, принцип материјалне истине у грађанском ■оступку може имати само мањи, али никад већи значај од истог принципа у кривнчном поступку.