Branič

20

,Б Р А Н И Ч*

(2) Против адвоката мора се повести дисциплински поступак и ак« такса на тужбн није плаћена. (Адв. Дисц. веће Стола седморице, оделеше Б, од 24 новембра 1938, Дс. 20/38). Адвокатско Дисц. веће Стола седморице оделење Б, као Касациони суд, одлучило је у дисциплинскоме предмету противу адв. Н. Н. због дисцкплинске кривице по §-у 50 За. о тужби противу решења Дисц. већа Адвокатске коморе у Љубљани од 19 јула 1938. Д 38/38-5: Тужба се уважава, побијано решење се поништава и ствар се вра!»а Дисциплинском већу да даље по закону поступи. Образложење Дисциплински поступак води се по службеној дужности; покреће га Дисциплинско веће (§ 71 За.) било само, било на захтев заступника Коморе. Чим орган Адвокатске коморе прочита тужбу противу адвоката сазнао је (§ 71 За.) тиме и за дисциплински преступ, па је дужан по закону по тој тужби поступати, без обзира на то је ли такса плаћена или није. То, наравно, не спречава Адвокатско дисц. веће да предузме потребне кораке да се такса наплати. Зато је ваљало одлучити онако како је наведено у диспозитиву решења. (3) Кад адвокат упорно одбија да прими одлуку суда или Адв. Коморе„ вређа тиме дужности звања, чини дакле дисциплинску кривицу. (Пресуда Адв. дисц. већа код Касационог суда у Н. Саду бр. Дисц. 25/38). Адв. дисц. веће оделење Б Београдског Касационог суда у Новом Саду делимично уважава призив жалиоца, пресуду првостепеног дисциплинског већа у погледу одмеравања казне преиначује, те оптуженога на основу законских прописа наведених у нападнутој пресуди осуђује на једну повишену новчану казну у износу од 600 динара коју је дужан под претњом извршења да плати у року од 30 дана и која се у случају ненапдативости има претворити у обуставу вршења адвокатуре за време од месец дана. У осталом делу првостепену пресуду одобрава. Р а з л о з и Против пресуде Дисц. већа Адвокатске коморе у Новом Саду, којом је пријављени проглашен кривим због днсц. кривице из од. I § 50 и односно из од II § 50 Закона о адвокатима, поднео је пријављени призив односно жалбу. Жали се да је Дисциплинско веће погрешно установило његову кривицу — пошто је он — жалилац, према жалби, фактично примио решење Адвокатске коморе, којим је именован за бесплатног адвоката у конкретној ствари и по томе поступио, — и зато што је на време удовољио својим обавезама према пензионом фонду. Ова је жалба неоснована. Јер је Дисц. веће Адвокатске коморе на основу званичног извештаја и свог редовног достављача и шефа канцеларије Адвокатске коморе, — и односно на основу овопредметних списа, као факт утврдило с једне стране то, да је пријављени у више махова одбио да прими доставе Адвокатске коморе, Дисциплинског већа и односно пензионог фонда, специјално да је одбио да прими решење Адвокатске коморе бр. 692/37, којим је именован за бесплатног правозаступника П. С. из С. Б. а с друге стране то да пријављени на позив Дисц. већа није даоизјашњење на пријаву против њега поднету. И када је Дисциплинско веће Адв. коморе на осиову тог и тако утврђеног стања ствари — које је меродавно и за овај суд — установило, да је се пријављени тим својим радњама огрешио у дужности свога звања и њега на том основу прогласио кривим, онда је Дисциплинско веће по закону поступило. По § 1 Зак. о адвокатима, адвокатура је занимање јавног поретка. Њој је циљ да адвокат уопште у примени закона помаже да се донесе правилна и правична одлука. Када дакле адвокат упорно одбија да прими одлуке судске или од своје претпостављене власти, он тим својим поступком вређа дужност свога звања, па је стога пресуду тог већа по том питању кривице ваљало одобрити. Није основана ни она. жалба пријављенога, према којој пријављени није дужан давати изјашњење на позив Дисц. већа, ако то не налази потребним. Јер је адвокат дужан да целим својим држањем чува част и у~