Branič

Б Р А Н И Ч*

Чл. 5 Потпоре чланова Фонда, који нису ослобођени плаћања улога ио § 5 тач. 1 Правила одређују Управни и Надзорни одбор на заједничкој седници.

ПРШАЗИ Др. Метод Доленц, проф. Универзитета, Љубљана: Кагепвко - ргатпо докааотапје гебпЈсповИ, Љубљана 1939. Доказивање истинитости у кривичном праву игра нарочиту улогу, када је у питању кривично дело клевете. Код таквих кривичних дела терет доказивања лада на клеветника, који мора доказати истинитост својих трвђења, што следи и из логике саме ствари, а и из §-а 311 ст. 1 К. з., који предвиђа да у таквом случају не може окрив .1 >ени бити кажњен као клеветник, али га се може казнити за увреду. Иако је, као што смо рекли, и само по себи јасно, да терет доказивања код клевете пада на клеветника, ипак смо у пракси имали прилике видети једно решење Окружног суда за град Београд, у којем се каже, да се обуставља кривично гоњење са разлога, „што оклеветани није доказивао да није истина оно, што је тврдио клеветник". У извесним случајевима клевете искључено је доказивање истинитости, а ти су случајеви предвиђени у § 312 К. з. Писац, у својем раду првенствено истиче важност части као правног добра од еминентне зажности, после чега знализира доказивање истинитости на основу прописа нашег кривичног законодавства и износи своје предлоге. Александар Маклецов, ироф. Универзитета, Љубл,ана: а) КпгтпаШеЈа т с1отозпап»1^о, 1939. Писац истиче, да се у кривичном праву осећа тенденција интернационализације и нивелизације и сматра, да се у том правцу много претерује. Усвајање страних института и закона има често незгодне последице. Социографско проучавање злочина у нас је тек у повојима, док је у другим, па и знатно мањим државама од наше, оио куд и камо напредније. У другим државама посвећује се велика пажња проучавању стања злочина према појединим покрајинама, племенима или засебним етнографским јединицама (нпр. Циганима, Црнцима итд.). Исто тако је од великог интереса проучавање разлике криминалитета на селу и у граду. Главни разлог наше заосталости по овом питању је у том, што немамо добре криминалне статистике, а докгод не будемо имали добру криминалну статистику не може бити ни говора о успешном раду на том пољу. б) Задаци и методе изучавања криминалитета у Југославији, 1939. Ова расправа је у ствари проширење и допуна мало пре приказанога рада истога писца на словеначком језику. Криминална социологија без сумне заслужује нарочиту пажњу. Писац је нарочито истакао непотпуности наше криминалне статистике и у исто време изнео извесне статистичке податке о појединим врстама криминалитета, при чему се специјално задржава на разлици криминалитета извршеног у граду и на селу. Овде ћемо се на час задржати на примедбама пишчевим у погледу кривичног дела отмице (женских ради ступања у брак). Подручје апелационих судова Љубљана и Подгорица показују незнатан број тих деликта (год. 1932—1937), при чему подручје апелационог суда у Подгорицн мање него и оно у Љубљани. Писац примећује, да му је стање у Словенији разумљиво, „ако узмемо у обзир културни ниво њеног сгановништва. Мање схватљив је за нас сасвим незнатан број ових деликата у Црној Гори.... Није искључено, да статистички подаци у овом погледу нису тачни". По нашем мишљењу културни ниво дотичног краја, иако има своје значење, ипак није не само једини него ни најважнијн фактор, када су у