Branič

93

ЈЈука Пешић, адвокат — Београд. О потреби пуне аутономиЈе дисциплинске власти и власти одбора Коморе адвокатског реда Адвокат као и сваки други грађанин, мора сав свој рад и целокупно своје понашање, да током целог свог живота стално саображава важећим законским прописима и постојећем друштвеном моралу, јер је у противном одговоран по закону пред судом и по моралним принципима пред друштвом. Адвокат одговара иначе још и више него други грађани, пошто се кривице које учини адвокат сматрају тежим са обзиром да их је учинио адвокат и за зањ су прописане теже и веће казне. Поред овакве одговорности коју адвокат има као и сваки други грађанин по важећим законским прописима и по постојећем друштвеном моралу, — адвокат има и једну одговорност више, него што је други грађани имају. Адвокат на име одговара и дисциплински пред својим сталешким судовима и то увек кадгод повреди дужност свога звања или кадгод понашањем било у своме звању било иначе наруши част и углед свога сталежа. Осим ове дисциплинске одговорности адвокат одговара: за незнатније повреде дужности пред одбором своје Коморе од три члана, за неодазивање наредбама Адвокатске коморе пред одбором Адвокатске коморе, а за своје понашање и пред претседником одбора Адвокатске коморе. Казне које могу изрећи дисциплинска већа — судови нису незнатне. Напротив оне по осуђене адвокате могу имати и имају р.рло тешких последица. Адвокат тако може да буде осуђен од своје сталешке дисциплинске власти на казну: опомене, укора, новчану казну, казну обуставе вршења адвокатуре или на казну брисања из именика адвоката. Казна брисања из именика адвоката, по својој тежини и домашају који има за осуђеног адвоката може се упоредити једино са казном смрти. Јер како злочинац извршењем смртне казне престаје да буде члан друштва, исто тако извршењем казне брисања из именика адвоката, осуђени адвокат, престаје да буде члан адвокатског реда, а може се рећи и друштва у опште. Када се овоме дода да одбор Адвокатске коморе одлучује истина само у првом степену — и о упису у именик адвоката и да дисциплински судови одлучују о достојности појављеног кандидата, за упис у именик адвоката, да ступи у адвокатски ред, онда тек постаје јасно колико су адвокати у своме раду и понашању више ограничени не само од осталих грађана него и од осталих друштвених редова. Креирање дисциплинских кривица и казни за припадника адвокатског реда и стварање дисциплинске власти у томе друштвеноме реду правда се: одржавањем дисциплине и реда у томе друштвеноме реду, одржавањем целог тог друштвеног реда на једном достојном нивоу друштва и што ефикаснијом заштитом ин-