Branič

108

„Б Р А Н И Ч'

је, с обзиром на овај пропис, да дејство преузиматеља канцеларије не долази уопште у обзир у свима оним случајевима, где закон тражи заступање адвокатом. При том се не сме заборавити и на то, да тај пропис захтева да странка постави новог заступника. Како адвокатска комора није странка, то она не би могла да поставља новог заступника — преузиматеља, већ би сама странка у таквом случају морала да постави новог заступника. Мећутим, у оним случајевима где заступање адвокатом није потребно, не прекида се поступак, и како гр. п. п. није ништа одређено рекао о том случају, може се са пуно вероватноће претпоставити, да треба преузиматељ да дејствује у таквом случају. Ово већ и стога, што је често немогуће одмах известити властодавца о смрти адвоката. па би за властодавца могла настати велика штета, која се може једино тако отклонити, да преузиматељ иастави започету парничну радњу, како би се избегло пропуштање. 3 ) У таквим случајевима било би с тога неопходно да преузиматељ изврши ону парничну радњу која је на реду, али нмшта више. После отклоњене опасности пропуштања не би преузиматељ могао свршавати и друге послове на основу решења којим га адвокатска комора иоставља за преузиматеља, јер је била његова дужност, да у мећувремену обавести властодавца, а уколикб не би могао утврдити његово боравиште, морао би тражити постављање скрбника. (§ 310 г. п. п.ј. Овакво схватање могло би се правдати и аналогијом са § 138 ал. 2 г. п. п. по коме је, чак по отказу пуномоћја, пунОмбћник дужан да још за месец дана ради за властодавца само утолиКо, уколико је иотребно да отклони какву правну штету. Утолико пре би дакле преузиматељ, код кога нема изричног опозивања пуномоћја, мбрао да заступа властодавца до уклањања наредне правнештете. А најзад, не треба заборавити ни § 140 ал. I, 4 ) којим се у хитним случајевима дбпушта заступање лицима, који немпју никакву парничну легитимацију, те би утолико ире ■ требалб дбпустити преузиматељу да засТупа властодавца, уколико сС ради о случају, где заступање адвокатом није обавезно. ' 3.. Из свега ов.ог види се, да преузиматељу припада исто право као и адвокату у оним случајевима, где се ради о пуномоћју у емислу § 609 г. з. и 132 г. п. п. уколико се не ради о случајевлма, где је заступање адвокатом обавезно. А у случају, кад је заступање адвокатом обавезно, увек може настати спор, треба ли применити грађанеки закон или закон о адвокатима: " : . '

'') Странке би могле користити устанону тражси>а повраћаја у пређашње етан.с. али како се тим тражењем ток напнице не зауставља, а гГоред тбга тражећа странка мора да накнади проузрокбване трошкове, то бвб н^ би ■могло с успе.хрм да се примени на париице, које се обично у великом броју н ?лазе у Једној _ адвокатској канцеларији. 140.. ал. ; 1, <ласи: Код сшјединих хитиих царничиих радњи можс су-д 1Н> саојој оцени, допустити, да за странку,. привремено парничну изврти лице, које није поднело пуномрћје.... „ , , ■.. . , ,